CHAPPIE

Pogledao sam CHAPPIE Neilla Blomkampa i mogu reći da je kritika zastrašujuće promašila temu kada je uzela da kasapi ovaj film. Za početak, promašaj na box officeu u koji se CHAPPIE neumitno pretvara pokazuje jednu jako bitnu stvar - publika stalno tvrdi kako želi originalne priče koje će je podsetiti na SF akciju starih vremena uz koju se stasavalo, a onda kada se takav film pojavi, a da pritom nije JUPITER ASCENDING, ispostavi se da su ipak gledaniji nastavci rimejkova ekranizacija upustava za igračke.

U tom smislu, CHAPPIE je tipičan primer onoga što publika navodno želi - ima priču koja je funkcionisala u filmova u rasponu od SHORT CIRCUIT preko ROBOCOPa do REAL STEELa, i funkcioniše ponovo. Ima holivudske zvezde u ulogama negativaca. Ima potpuno sveže face u glavnim ulogama, nepotrošen južnoafrički bend Die Antwoord, ima budžet oko 50 miliona dolara koji omogućuje slobodu autorima a opet dovoljno novca da naprave nešto spektakularno. O Blomkampovim standardnim figurama kao što su društvena kritika, bavljenje subalternim itd. da i ne govorimo.

Međutim, pored SF akcije, robota i celog tog imaginarijuma, CHAPPIE je bitan i kao značajan doprinos rokenrol filmu. Naime, Die Antwoord u ovom filmu igraju svoje scenske persone, tako da se CHAPPIE može posmatrati i kao filmsko ovaploćenje njihovog nastupa. Ovo nije mjuzikl, nije priča o radu benda, ali jeste produžetak njihovog narativa drugim sredstvima, pa samim tim nema razloga da ga ne smestimo i u taj okvir u kome predstavlja još veći raritet,

Sam Chappie je odličan lik, Blomkamp se u njemu koristi oprobanim forama, mnogi će reći klišeima, ali ih plasira ubedljivo što nije lako. U pogledu robota leži i moja najdublja fundamentalna primedba a to je što Blomkamp nije reditelj lišen određenog ideološkog angažmana ali prema transhumanizmu se postavlja više u funkciji priče i pripovedačke atrakcije, što se ne bi moglo reći za prikaz društvenih, klasnih, ideoloških sporova. To je šteta zato što je ova tema poslednjih nekoliko godina počela da nosi značajnu pregnantnost.

U tehničkom pogedu, lik Chappieja je do te mere prvorazredna atrakcija da se prema njemu stvara odnos kao prema majmunima u DAWN OF THE PLANET OF THE APES, dakle od prvog trenutka deluje kao da eto postoji i limeni glumac, iako je jasno da to nije čovek u odelu. No, ta vrsta tehničke virtuoznosti se sve ređe i zapaža od kada su krenuli da se razvijaju takvi filmski likovi.

Sa tri puta manjim budžetom od ELYSIUMa, CHAPPIE jeste bitno svedeniji film u pogledu broja lokacija ali je i dalje prilično spektakularan i u pogledu onoga gde je sniman a naročito kada se zapuca. Blomkamp u nekoliko navrata papri stvari raznim found footage materijalima ubacujući nalik DISTRICT 9 snimke “iz medija”, sa kamera za nadzor ili nišanskih sprava, ali CHAPPIE je ipak drugačiji i u odnosu na DISTRICT 9 i na ELYSIUM. Ako je u DISTRICT 9 Blomkamp najavio da ima potencijala da bude novi Cameron, ako je u ELYSIUMu to očekivanje izneverio isporučivši film kakav bi snimio Verhoeven, onda u CHAPPIEju na neki način postaje Blomkamp, i to ne samo zato što je autorstvo uspostavio na bazi ponavljanja određenih tema i rešenja.

Transformacija tela i prenošenje svesti iz bića u biće su tu, tu su represivna društva i nepremostiva klasna podela, tu su kriminalci koji postaju svojevrsni odmetnici i heroji, konačno tu je taj stav da se film javlja kao predstavnik Ostatka Sveta u odnosu na Holivud.

DISTRICT 9 jeste bio svojevrsna glokalizacija SFa sa pričom koja se dešava u Južnoj Africi, bez američke intervencije, i to je projekat tih dimenzija sebi mogao da dozvoli. CHAPPIE međutim ima zvezde i ponovo govori o SF priči u južnoafrićkim uslovima, bez američkog posrednika koji će je iskomunicirati na globalnom nivou, iako je jasno da ovaj film mora funkcionisati globalno ako ikako misli da se isplati.

Prebacujući SF u Treći svet, jer ako Južna Afrika možda i nije njegov deo, junaci o kojima Blomkamp govori svakako jesu, Blomkamp prikazuje i jednu vrlo specifičnu dimenziju tog miljea a to je njegova reakcija na inovacije. U okolnostima asimettrične životne borbe, Blomkampovi junaci su marginalci koji shvataju da mogu uzvratiti samo ako ovladaju softverom i mašinama, a kako vidimo, od nigerijskih prevara do severnokorejskih hakera, to je postao trend i u stvarnosti.

CHAPPIE je film koji je u mnogim aspektima heavyhanded, ali ne više od onoga koliko su to bili Carpenterovi filmovi. Nedostatak isploiranosti pojedinih aspekata sprečava ga da bude remek-delo. 

CHAPPIE nije Mac. Ali definitivno jeste Hackintosh. 

* * * / * * * *