BLACK SEA

Pogledao sam BLACK SEA Kevina Macdonalda, novi heist film kojim Macdonald nastavlja da proširuje svoje žanrovsko područje borbe, sve dalje se odmičući od one projektovane karijere koju je imao na početku, kao dokumentarista koji prelazi u upmarket politički triler.

BLACK SEA je snimljen po scenariju Dennisa Kellyja, autora serije UTOPIA. Kelly u ovom scenariju nije onako radikalan i atraktivan kao u prvoj sezoni te serije, ali srećom nije ni onako digresivan i besmislen kao u drugoj. Kelly je napisao starinski predložak koji u suštini sve vreme svira na jednoj žici od šest mogućih, ali i ta jedna žica je dovoljna za arhaičan ali efektan krimić.

Kevin Macdonald očigledno uživa u solidnom, čvrstom i nimalo svežem scenariju i sa glumcima velikog kalibra kao što su Jude Law, Ben Mendelsohn i Scoot McNairy stvara savremenu varijantu naslova kao što je ASSAULT ON A QUEEN i TREASURE OF SIERRA MADRE, gde je ASSAULT optimalan naslov za double bill po samoj ikonografiji a SIERRA MADRE je najbolji prikaz raspoloženja u kome se nalaze Macdonaldovi junaci.

Macdonaldova režija je dovoljno disciplinovana i jaka u fundamentalnim aspektima da u spoju sa dobrim glumcima da pravi rezultat i izbaci film koji se nalazi na ničijoj zemlj između britanskog heist filma i hawksovske priče o mačo profesionalcima zarobljenim u opasnoj situaciji.

Televizijski DP Christopher Ross se fino snalazi u skučenom ambijentu podmornice i pokazuje da je spreman za veliki ekran. Naćalost, šteta je što ova vrsta žanrovskog filma više nema svoje mesto na bioskopskom repertoaru. Ovo jeste bioskop starog kova i iako bi ranije bio dostupan najširem gledalištu, danas se pretpostavlja da ovakav film nedovoljno zanima publiku, i bioskopske sale će više overiti zahvaljući imenima autora i glumaca nego sadržaju.

Šezdesete i sedamdesete su bile ključni perod za heist film smešten na moru i plovilima. Pored narečenog ASSAULT ON A QUEEN sa Frank Sinatrom, bilo je i naslova kao što su JUGGERNAUT i BEYOND THE POSEIDON ADVENTURE, i BLACK SEA je baš na toj liniiji.

Macdonald vrlo umereno, rekao bih čak potpuno u skladu sa žanrovskim konvencijama unosi i elemente političke intervencije gde pohlepu glavnog junaka zapravo motiviše klasni rezentman i gnev prema poslodavcima/ kapitalistima. Za BLACK SEA se ne može reći da je bitan antikapitalistčki film, svakako nije, ali jeste pismen i onoliko višeslojan koliko upmarket krimić treba da bude. 

* * * / * * * *