TILL DET SOM AR VACKERT

Pogledao sam TILL DET SOM AER VAECKERT Lise Langseth, dugometražni debi poznate švedske pozorišne autorke. Ovaj film nastao je po njenom uspešnom tekstu koji je sama i postavila u Dramatenu. Po filmu se međutim ne bi reklo da je scenario nastao kao adaptacija pozorišnog komada, odnosno jako je teško odraditi reverse engineering kako bi se zamislio taj komad.

Ovaj film je istovremeno i bioskopski debi Alicije Vikander koja je u međuvremenu postala velika zvezda u usponu na anglosaksonskom tržištu, što generalno inače dobro ide švedskim glumcima. Ovaj bioskopski glumački debi je izuzetan, i ne čudi zašto je Alicia posle njega vrlo brzo uspela da se probije u prvi plan.

U konceptu Lise Langseth, Alicia Vikander i glavna junakinja su u centru filma u svakom pogledu, od pripovedanja pa sve do kadriranja. Ceo film je baziran na njoj u prvom planu i glumica to uspeva da iznese. Ako imamo u vidu da je priča filma vrlo čista u melodramskom pogledu i svom prikazu pada i uspona, lažnih i neispunjenih nada jedne devojke iz nižih klasa suočene sa sjajem viših klasa, Lisa Langseth je uspela da tu konvnciju oživi i učini potpuno ubedljivom.

Siže ovog filma zapravo bi mogao vrlo lako da se veže i za neki nemi film, i za neki film iz pedesetih. I za neki film iz sedamdesetih. Teško je navesti jednu formalnu inovaciju koja je direktno oživela ovu priču i učinila je relevantnom danas, ali bi se sam kvalitet interpretacije i režije i puno ubeđenje u pristupu priči mogli izdvojiti kao razlog za to. Ovo naglašavam zbog toga jer je ovakva priča zaista na granici da se percipira kao nešto potpuno anahrono, a u ovom filmu to definitivno nije.

Štaviše, film sadrži i finu dozu dramsku ironije na kraju koja mu daje poseban kvalitet, i svojevrsni cinični a opet staromodni optimizam koji uvek pali.

* * * / * * * *

P.S. Iz vizure srpske kinematografije, zanimljiv je podatak da je ovaj film snimljen za oko milion i po eura. To je više od prosečnog budžeta srpskog filma ali ne toliko ako imamo u vidu razliku u životnom standardu, produkcione običaje u pogledu plaćanja tehnike i ljudi itd. Dakle, evropski film zapravo nije bitno skuplji od srpskog a proporcionalno je možda čak i jeftiniji.