Pogledao sam THE GUNMAN Pierrea Morela, ekranizaciju Manchetteovog romana koja nažalost, što je doduše karakteristično za ovog pisca, ne odaje utisak da donosi nešto mnogo raskošnije od bilo kog generic scenarija. Na ovoj adaptaciji su bili uključeni razni ljudi, među njima recimo i Greengrassov učenik Pete Travis koji je takođe odlučio da se bavi naizmenično političkim pričama i tvrđom bioskopskom akcijom. Ovaj projekat je negde na pola puta između te dve krajnosti, slično trećem Greengrassovom BOURNE-filmu.
Penn pokušava da snimi svoj TAKEN ali da istovremeno to bude i angažovan film o neokolonijalizmu, private contractorima u sferi bezbednosti i drugim gorućim temama ali ono što ne shvata da sve to što on tobože uvodi kao nadogradnju zapravo već jeste prisutno u filmovima te vrste jer njih već naseljavaju velike državne zavere, privatnici-plaćenici, nedužni čelnici afričkih država itd. Dakle, sve što Penn sada tretira u ovom filmu kao inovaciju zapravo je odavno uspostavljeno kao kliše.
A kad smo kod klišea, Morelov film sporadično vrlo pristojno nudi ono što su obavezne figure u ovoj vrsti filma, dakle, pucnjave, tuče, obračune, ali kvalitet tih scena naprosto nije dovoljno visok da bi nadoknadio bajatost postavke i prilično neuverljivu raspričanost raznih scena istrage, ekspozicije i sl.
Penn čini sve što može i mentalno i fizički u glavnoj ulozi, ali svi ostali oko njega, naročito Javier Bardem su na priličnom autopilotu. S druge strane, Penn igra glavnog junaka iz sve snage, što bi bilo u redu da mnogi veliki problemi filma ne leže u vezi sa glavnim junakom, i to sa njegovom prerazrađenošću. Pennu za ljubav junak je opterećen raznim motivima i predistorijama od kojih mnoge zaigraju na krajnje apsurdan način.
Neesonovi filmovi ove vrste, kao TAKEN i UNKNOWN su funkcionisali baš zbog svoje svedenosti i artificijelnosti likova čiju je prazninu Neeson mogao da nosi kroz svoj understatement. Penn ide obrnutim putem, on prenatrpava lik što u spoju sa nekim od gluplje postavljenih scena ne može rezultirati nečim dobrim.
Morel je režirao izvorni TAKEN i sa ovim filmom je pokušao da se zadrži na istom terenu ali da pređe na nešto respektabilniju teritoriju koketirajući sa politički angažovanom holivudskom aristokratijom preko Penna. Nažalost, krajnji utisak je da Morel sam nije savladao ono što je TAKEN učinilo tako dobrim filmom. UNKNOWN sa Neesonom i ERASED sa Eckhartom ostaju najbolji TAKEN rip-offovi.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment