Veliki je gubitak za našu kinematografiju to što Dejan Zečević već dve i po godine ni ne započinje neki svoj autorski projekat već tavori u okvirima raznih projekata kojima nema spasa jer nema tog reditelja koji ih u datim produkciono-kreativnim okolnostima može dovesti u red i privesti kakvoj-takvoj gledljivosti. Naravno, bolje je režirati nego apstinirati iz posla, ali očigledno je u Zečevićevom slučaju da mu NEPRIJATELJ, iako daleko najzreliji film u karijeri, nije doneo ni autorski kontinuitet niti barem tezgu u kojoj se očekuje da on pokaže šta može, odnosno tezgu u kojoj će se na neki način iskoristiti to što je pokazao da mu je jača strana.
Film VOJNA AKADEMIJA je nusproizvod nastanka druge sezone serije i spada u dugi niz naručenih vojnih projekata i propagandnih filmova koji su snimani još od vremena JNA. To su uvek bili neki marginalni filmovi, često su ih režirali reditelji zaposleni u vojnim preduzećima koji nikada ne bi dobili priliku u normalnim okolnostima i danas neki od njih, poput VOJNIKA Stjepana Zaninovića imaju nostalginu vrednost a DALEKO NEBO i NAJBOLJI imaju campy vrednost kao naše parafraze TOP GUNa.
Ti filmovi su bili kopilad jugoslovenske kinematografije i njena žrtva prineta političkom sistemu. Moglo bi se reći da su ti filmovi bili lošije kotirani čak i od najgore vrste partizanskih filmova a to su filmovi o velikim zločinima kao što su KRVAVA BAJKA, CRVENA ZEMLJA ili LAGER NIŠ koji su nastajali ne bi li se uzele pare od opština na kojima su se ta zlodela desila i potom nisu imali nikakvu značajnu sudbinu.
Međutim, čak i takvi JNA filmovi su nedostižni za VOJNU AKADEMIJU 2, silom sklepanu kolekciju slabo logičnih scena iz televizijske serije, koje na okupu drži više odsustvo priče nego nekakva priča, sa bolno dugim digresijama koje nemaju apsolutno nikakve veze ni sa Vojskom, ni sa Akademijom, ni sa ključnim junacima, koje ne nude ništa u formi filma niti obećavaju išta dobro kada ih budemo gledali u seriji.
Film kao i serija, nema potpisanog scenaristu, kako sam zapazio na špici, mada možda grešim, ali ovog puta pored Gordana Mihića, kreativni tim čini i Boban Jevtić, scenarista ČETVRTOG ČOVEKA. Scene su slabe, bez ikakvog istinskog sukoba, kao celina ne funkcionišu jer su iščupane iz serije, ali ni unutar njih nema ničega dobrog. Dijalozi su slabi, mlaki, neke reakcije apsurdne a često i nejasne.
Glumci su mahom prestari za uloge pitomaca, i sa ovakvim materijalom nemaju puno prostora za rad. Ipak, ako imamo u vidu visoku gledanost ove serije, barem su na osnovu nje postali popularni, dakle eto neke koristi. Takva korist je inače često izmicala glumcima iz ovih "vojnih" filmova pošto su oni obično ostajali opskurni. Ovde je međutim opskuran rezultat preko RTSa gurnut u mejnstrim, a u sezoni kada je sva prilika da će SMURFS 2 biti najgledaniji film, VOJNA AKADEMIJA 2 je nejak adut za povratak publike u bioskope, nezavisno od toga da li će publika koja je volela seriju doći da gleda film ili ne. Ovo je nejak adut jer ovo nije dobar film koji ako ne uspe obeshrabriće publiku, a ako uspe pokazaće producentima kako se kod nas više ne cene dobri filmovi pored smeća već je smeće ostalo samo na vrhu interesovanja publike. Od ova dva ishoda, naravno, konstruktivnije je nadati se uspehu filma u bioskopima, ali to ne mora samo po sebi doneti dobre rezultate na duže staze - osim jednog - Dejan Zečević bi na osnovu gledanosti ovog filma mogao dobiti stimulaciju FCSa i započeti novi film. Mada, ako imamo u vidu da producent dobija veći deo stuimulacije a ne reditelj, opet je pitanje da li se time podržava ono što je dobro u njegovom radu.
U ideološkom smislu, ovo je film koji poput serije, prikazuje jednu kastriranu Vojsku, u njemu nema čak ni militarističkog duha kada je već sama zemlja kojoj ovi oficiri služe ostala pomenuta samo u pozdravima kadeta ali ne i u samoj priči. Motivi junaka da budu pripadnici Vojske su potpuno nejasni. Krajnji cilj da budu piloti je polu-bizaran, niko ga ne elaborira, niti se u filmu bave letenjem - ni fizički ni verbalno - a ni on nije do kraja defnisan. Najbolji znak u kom duhu je snimljen film jeste jedina scena u kojoj kadeti urade nešto konkretno, a to je da spasu neke unesrećene ljude kojima auto visi na litici. U toj sceni je potpuno definisan smisao sadašnje Vojske Srbije, ona je svedena na Gorsku službu spasavanja, samo sa oružjem.
Kao što ni Vojska Srbije nije vojska, uostalom stadion JNA koji pripada vojsci ima više mesta nego što ona sada ima pripadnika, tako i ovaj film nije baš film. Ali, isto tako, kao što tako ponižena i obesmišljena vojska još uvek egzistira u našoj javnosti, tako se i ovaj film eto javlja kao žalosni podsetnik da je i kinematografija u priličnoj krizi.
Ipak, iako ne želim da zvučim preterano agresivno, čini mi se da je ovaj film s jedne strane po svom estetskom dometu verna slika Vojske, sve je to žalosno i jadno. A sa druge, mislim da je ovo slika Vojske koja savršeno odgovara ovoj državi - u toku sveopšteg poniženja i gubitka na polju suvereniteta, diplomatije, ekonomije itd. imamo jedan fetiš iza koga nema ničega. Imamo film o Vojsci u kome vojnici nisu baš vojnici, na pameti im nije borba niti domovina, i ovaj film deluje kao još jedan relikt ovog političkog stanja u kome narod naglas govori NE ali sve vreme šapuće DA. Zato smo u vreme DSa imali seriju, a sada za SNSove vladavine imamo film VOJNA AKADEMIJA 2, jedan još potentniji artefakt, ali duh je tu.
Uostalom, kao što su oznake jedinica u našoj Vojsci izmenjene, čime je delom uništena njena tradicija, tako se i ovaj film zove VOJNA AKADEMIJA 2, iako ne postoji film VOJNA AKADEMIJA ili VOJNA AKADEMIJA 1. Ovo je praksa koja bi bila svojstvena italo-eksploatatorima čiji su filmovi često istovremeno imali nazive ALIEN 4, TERMINATOR 3 i BEVERLY HILL COP 5, a zapravo bi govorili o vampirima. Ali, kod nas očigledno može da se pojavi film koji je po naslovu nastavak nepostojećeg filma.
Umesto da se naslovu VOJNA AKADEMIJA doda neka dopuna kao u slučaju ekranizacija nekih drugih serija (recimo, VATRO HODAJ SA MNOM), ili da se film naprosto nazove isto kao serija, on je dobio broj, kako se danas ne nazivaju čak ni nastavci filmova. Dakle, nomen est omen. Ko tako nazove film teško da može snimiti nešto vredno pažnje.
Ovom filmu ne treba pridavati značaj i smatrati da ima artikulisane namere ali suštinski on i ovakav grozan zapravo vrši suptilnu "kolonizaciju imaginacije", pokazujući nam da naša vojska ne samo da ne može ništa da uradi u stvarnosti nego ništa ne može da uradi ni u igranom filmu koji je plod fikcije. Nama je očigledno sa ovim filmom zabranjeno da u savremenoj ikonografiji uopšte zamislimo iole kompetentne odbrambrene snage koje ulivaju ikakav osećaj sigurnosti. Ono što dobijamo jeste naoružana foklorna grupa za unutrašnju upotrebu.
Film VOJNA AKADEMIJA je nusproizvod nastanka druge sezone serije i spada u dugi niz naručenih vojnih projekata i propagandnih filmova koji su snimani još od vremena JNA. To su uvek bili neki marginalni filmovi, često su ih režirali reditelji zaposleni u vojnim preduzećima koji nikada ne bi dobili priliku u normalnim okolnostima i danas neki od njih, poput VOJNIKA Stjepana Zaninovića imaju nostalginu vrednost a DALEKO NEBO i NAJBOLJI imaju campy vrednost kao naše parafraze TOP GUNa.
Ti filmovi su bili kopilad jugoslovenske kinematografije i njena žrtva prineta političkom sistemu. Moglo bi se reći da su ti filmovi bili lošije kotirani čak i od najgore vrste partizanskih filmova a to su filmovi o velikim zločinima kao što su KRVAVA BAJKA, CRVENA ZEMLJA ili LAGER NIŠ koji su nastajali ne bi li se uzele pare od opština na kojima su se ta zlodela desila i potom nisu imali nikakvu značajnu sudbinu.
Međutim, čak i takvi JNA filmovi su nedostižni za VOJNU AKADEMIJU 2, silom sklepanu kolekciju slabo logičnih scena iz televizijske serije, koje na okupu drži više odsustvo priče nego nekakva priča, sa bolno dugim digresijama koje nemaju apsolutno nikakve veze ni sa Vojskom, ni sa Akademijom, ni sa ključnim junacima, koje ne nude ništa u formi filma niti obećavaju išta dobro kada ih budemo gledali u seriji.
Film kao i serija, nema potpisanog scenaristu, kako sam zapazio na špici, mada možda grešim, ali ovog puta pored Gordana Mihića, kreativni tim čini i Boban Jevtić, scenarista ČETVRTOG ČOVEKA. Scene su slabe, bez ikakvog istinskog sukoba, kao celina ne funkcionišu jer su iščupane iz serije, ali ni unutar njih nema ničega dobrog. Dijalozi su slabi, mlaki, neke reakcije apsurdne a često i nejasne.
Glumci su mahom prestari za uloge pitomaca, i sa ovakvim materijalom nemaju puno prostora za rad. Ipak, ako imamo u vidu visoku gledanost ove serije, barem su na osnovu nje postali popularni, dakle eto neke koristi. Takva korist je inače često izmicala glumcima iz ovih "vojnih" filmova pošto su oni obično ostajali opskurni. Ovde je međutim opskuran rezultat preko RTSa gurnut u mejnstrim, a u sezoni kada je sva prilika da će SMURFS 2 biti najgledaniji film, VOJNA AKADEMIJA 2 je nejak adut za povratak publike u bioskope, nezavisno od toga da li će publika koja je volela seriju doći da gleda film ili ne. Ovo je nejak adut jer ovo nije dobar film koji ako ne uspe obeshrabriće publiku, a ako uspe pokazaće producentima kako se kod nas više ne cene dobri filmovi pored smeća već je smeće ostalo samo na vrhu interesovanja publike. Od ova dva ishoda, naravno, konstruktivnije je nadati se uspehu filma u bioskopima, ali to ne mora samo po sebi doneti dobre rezultate na duže staze - osim jednog - Dejan Zečević bi na osnovu gledanosti ovog filma mogao dobiti stimulaciju FCSa i započeti novi film. Mada, ako imamo u vidu da producent dobija veći deo stuimulacije a ne reditelj, opet je pitanje da li se time podržava ono što je dobro u njegovom radu.
U ideološkom smislu, ovo je film koji poput serije, prikazuje jednu kastriranu Vojsku, u njemu nema čak ni militarističkog duha kada je već sama zemlja kojoj ovi oficiri služe ostala pomenuta samo u pozdravima kadeta ali ne i u samoj priči. Motivi junaka da budu pripadnici Vojske su potpuno nejasni. Krajnji cilj da budu piloti je polu-bizaran, niko ga ne elaborira, niti se u filmu bave letenjem - ni fizički ni verbalno - a ni on nije do kraja defnisan. Najbolji znak u kom duhu je snimljen film jeste jedina scena u kojoj kadeti urade nešto konkretno, a to je da spasu neke unesrećene ljude kojima auto visi na litici. U toj sceni je potpuno definisan smisao sadašnje Vojske Srbije, ona je svedena na Gorsku službu spasavanja, samo sa oružjem.
Kao što ni Vojska Srbije nije vojska, uostalom stadion JNA koji pripada vojsci ima više mesta nego što ona sada ima pripadnika, tako i ovaj film nije baš film. Ali, isto tako, kao što tako ponižena i obesmišljena vojska još uvek egzistira u našoj javnosti, tako se i ovaj film eto javlja kao žalosni podsetnik da je i kinematografija u priličnoj krizi.
Ipak, iako ne želim da zvučim preterano agresivno, čini mi se da je ovaj film s jedne strane po svom estetskom dometu verna slika Vojske, sve je to žalosno i jadno. A sa druge, mislim da je ovo slika Vojske koja savršeno odgovara ovoj državi - u toku sveopšteg poniženja i gubitka na polju suvereniteta, diplomatije, ekonomije itd. imamo jedan fetiš iza koga nema ničega. Imamo film o Vojsci u kome vojnici nisu baš vojnici, na pameti im nije borba niti domovina, i ovaj film deluje kao još jedan relikt ovog političkog stanja u kome narod naglas govori NE ali sve vreme šapuće DA. Zato smo u vreme DSa imali seriju, a sada za SNSove vladavine imamo film VOJNA AKADEMIJA 2, jedan još potentniji artefakt, ali duh je tu.
Uostalom, kao što su oznake jedinica u našoj Vojsci izmenjene, čime je delom uništena njena tradicija, tako se i ovaj film zove VOJNA AKADEMIJA 2, iako ne postoji film VOJNA AKADEMIJA ili VOJNA AKADEMIJA 1. Ovo je praksa koja bi bila svojstvena italo-eksploatatorima čiji su filmovi često istovremeno imali nazive ALIEN 4, TERMINATOR 3 i BEVERLY HILL COP 5, a zapravo bi govorili o vampirima. Ali, kod nas očigledno može da se pojavi film koji je po naslovu nastavak nepostojećeg filma.
Umesto da se naslovu VOJNA AKADEMIJA doda neka dopuna kao u slučaju ekranizacija nekih drugih serija (recimo, VATRO HODAJ SA MNOM), ili da se film naprosto nazove isto kao serija, on je dobio broj, kako se danas ne nazivaju čak ni nastavci filmova. Dakle, nomen est omen. Ko tako nazove film teško da može snimiti nešto vredno pažnje.
Ovom filmu ne treba pridavati značaj i smatrati da ima artikulisane namere ali suštinski on i ovakav grozan zapravo vrši suptilnu "kolonizaciju imaginacije", pokazujući nam da naša vojska ne samo da ne može ništa da uradi u stvarnosti nego ništa ne može da uradi ni u igranom filmu koji je plod fikcije. Nama je očigledno sa ovim filmom zabranjeno da u savremenoj ikonografiji uopšte zamislimo iole kompetentne odbrambrene snage koje ulivaju ikakav osećaj sigurnosti. Ono što dobijamo jeste naoružana foklorna grupa za unutrašnju upotrebu.
No comments:
Post a Comment