Sunday, November 3, 2013

EARTHBOUND

Pogledao sam vrlo simpatičan irski SF romcom EARTHBOUND Alana Brennana u kome jedna od kanonskih SF tema dobija tretman u kome se prepliću romantična komedija i pokušaj objašnjavanja SF konvencije kroz psihozu. U tom smislu, EARTHBOUND je neprikriveno oslonjen na zaostavštinu Brad Andersonovog remek-dela HAPPY ACCIDENTS. Isto tako, u domenu strukture ima značajnog uticaja Richarda Curtisa što je naročito zanimljivo ako imamo u vidu da se on sam ove sezone latio fantastike u vlastitom filmu ABOUT TIME.

Rafe Spall, glumac kog je Working Title pokušao da importuje u svoj romcom svet sa filmom I GIVE IT A YEAR (i u njemu Spall nije pokazao da jeste britanski Ryan Reynolds ali se još uvek ne može reći ni da nije) igra Engleza u Irskoj koji od detinjstva veruje da je vanzemaljac. Upoznaje devojku sa kojom procenjuje da bi mogao da nastavi svoju rasu, ali se u njihovom odnosu ispreči njegova deluzija ili pak neverovatna sudbina.

Sam zaplet o vanzemaljcu koji je pao na Zemlju i na njoj treba da prosuži svoju rasu aproprira Supermanovu mitologiju i to paradoksalno THE LAST SON liniju priče kojoj se vraća i ovogodišnji MAN OF STEEL. Otud bi se EARTHBOUND mogao gledati i kao simpatičan mali dodatak MAN OF STEELu.

Rafe Spall glumački dominira u filmu i sve mu je podređeno. Brennan se solidno snalazi na malom budžetu, film ima dobar tempo i sve što želi da plasira radi sa punim ubeđenjem što je važno jer je malo koji element ove priče zapravo originalan. Međutim, EATHBOUND je vešto sklopljen mehanizam koji ispunjava sve one ciljeve koje je postavio.

Mislim da pored ljubitelja britanskog romcoma, ovaj film svakako može biti zanimljiv i fanboyevima kao sporedna literatura.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment