Pogledao sam LAST VEGAS Jona Turteltauba, plitku, ne naročito nadahnutu komediju o četiri sedamdesetogodišnja prijatelja koji odlaze u Las Vegas na momačko veče jednog od njih i umesto divljeg zezanja kao u staro vreme pronalaze stare traume koje moraju da se razreše, nadomak prilazeći i nekim HANGOVERastim doživljajima. U ovom filmu nema ničeg naročito dobrog ili naročito originalnog, velikim delom zato što Michael Douglas, Robert De Niro, Morgan Freeman i Kevin Kline niti imaju potentan materijal za igru, niti nude neku vrstu zaključenja svojih poznatih filmskih karaktera. Jedini koji u ovom filmu delimično može da aludira na neki od svojih kultnih likova je Michael Douglas koji je odigrao nekoliko uspešnih poslovnih ljudi u svojoj karijeri.
Međutim, ako se unutar svih ovih bajatih sastojaka može prepoznati neki znak života a da nije buđ jeste scenario Dana Fogelmana. Iako je potpuno bezidejan, i definitivno nije najznačajnije delo ovog vrlo poštovanog scenariste, nudi jedan od njegovih pečata a to je besprekorna struktura. Ako imamo u vidu Turteltaubu srednjačku, neinspirisanu režiju, jedino što drži LAST VEGAS u životu je upravo besprekorna struktura scenarija. I kada nema sveže ideje (a ovo mu je rani scenaristički rad) Fogelman besprekorno vlada zanatom.
* * / * * * *
Međutim, ako se unutar svih ovih bajatih sastojaka može prepoznati neki znak života a da nije buđ jeste scenario Dana Fogelmana. Iako je potpuno bezidejan, i definitivno nije najznačajnije delo ovog vrlo poštovanog scenariste, nudi jedan od njegovih pečata a to je besprekorna struktura. Ako imamo u vidu Turteltaubu srednjačku, neinspirisanu režiju, jedino što drži LAST VEGAS u životu je upravo besprekorna struktura scenarija. I kada nema sveže ideje (a ovo mu je rani scenaristički rad) Fogelman besprekorno vlada zanatom.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment