Pogledao sam ESCAPE PLAN Mikaela Haefstroema, film koji je delovao kao da će biti jedna od onih obaveza koje imaju muškarci ali se ispostavio kao privilegija. Prava je šteta što je samo svet van SAD dobro odreagovao na blagajnama na ovaj film jer se radi o daleko najboljem Stalloneovom filmu u poslednjih deset godina. Ipak, očigledno da ESCAPE PLAN nema taj egzibiconizam EXPENDABLESa iako donosi prvi slučaj da Stallone i Arnie igraju glavne uloge u istom filmu.
Međutim, očigledno da je EXPENDABLES-serijal iako u svakom smislu estetski slabiji od ESCAPE PLAN uspeo da proizvede metafilmsku privlačnost za američku publiku i da je ponovna saradnja Stallonea i Arnieja u necirkuskom-kontekstu zapravo nezanimljiva najširoj publici. To je šteta je Haefstroemov film u suštini donosi jako puno humora, ne onog u kome direktno parodira ranije likove ili ličnosti glumaca već upravo u odnosima između likova unutar ove konkretne priče. ESCAPE PLAN je osvežavajuće old school i po tome što nije reč o megabudžetnoj ekstravaganci kakve su zapravo i uzdigle Arnoldovu odnosno uništile Stalloneovu karijeru već o solidno koncipiranom mačo-akcijajšu koji se oslanja na harizmu glumaca, fizičku produkciju, borbe, kaskadere, a na određenom paradoksalnom nivou, koliko god to perverzno zvučalo i priču.
Sly je već bio ovde u jednom od svojih tvrđih i komercijalno manje uspešnih filmova, LOCK UPu Johna Flynna, ali ESCAPE PLAN nudi modernizovan kontekst. Ovog puta, Sly se susreće sa sidekickom koji je neka vrsta parafraze saradnika Juliana Assangea ili Marka Snowdena a negativci su plaćenici iz otpadničkih redova Blacwatera koji drže privatni zatvor za rendition tajnih agencija i drugih klijenata koji su spremni da plate.
Ipak, ovi "modernizovani" miljei u kojima se odvija old school akcija nisu osavremenjeni do tačke kada Sly mora da se lati tastature, scenaristi su pronašli način da se i moderne okolnosti svedu na priču koja se mora rešiti mišićima i sposobnošću junaka da improvizuju, kao u staro vreme.
Haefstroemova režija je vrlo solidna, uspeva da se izbori i sa glumačkim i sa akcionim zahtevima i pokazuje da se profilisao kao jedan od pouzdanijih "igrača zadatka" u savremenom Holivudu. Bez ikakve sumnje, Haefstroem je verovatno svoju karijeru zamišljao drugačije, i želeo je da je veže za prestižnije projekte, ali ni u jednom suštinski B-filmu kao što je ESCAPE PLAN nije podbacio, ponudivši niz aduta u akcionom domenu iako je do sada najviše zadataka obavljao režirajući horore po narudžbi. Ipak, njegova svestranost nije iznenađenje, naročito ako imamo u vidu da se u Švedskoj sa filmom ONDSKAN već bavio temom muškog internata i to je samo produžio sada sa pričom o zatvoru.
U ključnim momentima svoje karijere Stallone se okretao evropskim rediteljima, od Cosmatosa preko Končalovskog do Harlina i sa svakim od njih je postizao dobar rezultat. Haefstroemov zadatak je ipak io dosta teži od onog koji se postavljao pred nabrojane Evropljane. Naime, njihov posao je bio da snime dobar film sa Stalloneom u vreme kada je on bio na vrhuncu ili blizu njega. Haefstroem ne samo da treba da snimi film sa Stalloneom dvadeset godina posle njegovog vrhunca već treba da snimi film u kome je zajedno sa Arniejem.
Iako su Sly i Arnie obojica zvezde iz iste ere, njihov modus operandi na ekranu je različit. Arnie je uvek igrao nepobedive junake koji sa velikom dozom humora čine najsurovije stvari. Otud se tako dobro snašao kao komičar. Zapravo, Arnije je u svim filmovima i bio neka vrsta komičara s tim što stvari oko njega nekada nisu spadale u taj žanr. S druge strane, Stalloneovi likovi su uvek bili jako ranjivi, i vrlo melodramatični, bez previše humora. Zato se Stallone uprkos ambicioznim pokušajima nije nikada snašao u komediji. Dakle, Haefstroem ih nije samo dobio na korišćenje u fazi kada su postali deda (Sly) i baba (Arnie) več je i morao da pomiri njihove senzibilitete u žanrovskom pogledu, i u tome je uspeo. Našao je način kako da Sly glumi tragediju a Arnie komediju i da to funkcioniše.
ESCAPE PLAN donosi i niz faca u drugim ulogama koje je zla sreća bacila u ovaj film. Od "dečka koji obećava" Vincenta D'Onofrija do Jima Caviezela koji je za desetak godina od Isusa Hrista iz Gibsonovog blokbastera spao do DTV produkcije i televizijskih serija. Ipak, Caviezel je odličan kao negativac u ovom filmu, a ako imamo u vidu političke alijanse u koje su ulazili Stallone i Arnie ovo je začuđujuće liberalan film za njih, ne samo zato što se sukobe sa establišmentom koji je doživeo uspon za vreme Republikanaca (Blackwater, CIA, Rat protiv terorizma, privatni zatvori) već i zato što im je protivnik zvezda najvećeg "Red Belt" blokbastera.
Sly i Arnie više nisu relevantni da bi ESCAPE PLAN mogao da se nametne kao bitan savremeni film. Međutim, ovaj film je bolji nego što bi iko očekivao a neke stvari koje u njemu deluju rutinski i jednostavno, kao npr. uparivanje Slya i Arnijea zapravo su mnogo komplikovaniji rediteljski zahvat nego što se čini.
* * * / * * * *
Međutim, očigledno da je EXPENDABLES-serijal iako u svakom smislu estetski slabiji od ESCAPE PLAN uspeo da proizvede metafilmsku privlačnost za američku publiku i da je ponovna saradnja Stallonea i Arnieja u necirkuskom-kontekstu zapravo nezanimljiva najširoj publici. To je šteta je Haefstroemov film u suštini donosi jako puno humora, ne onog u kome direktno parodira ranije likove ili ličnosti glumaca već upravo u odnosima između likova unutar ove konkretne priče. ESCAPE PLAN je osvežavajuće old school i po tome što nije reč o megabudžetnoj ekstravaganci kakve su zapravo i uzdigle Arnoldovu odnosno uništile Stalloneovu karijeru već o solidno koncipiranom mačo-akcijajšu koji se oslanja na harizmu glumaca, fizičku produkciju, borbe, kaskadere, a na određenom paradoksalnom nivou, koliko god to perverzno zvučalo i priču.
Sly je već bio ovde u jednom od svojih tvrđih i komercijalno manje uspešnih filmova, LOCK UPu Johna Flynna, ali ESCAPE PLAN nudi modernizovan kontekst. Ovog puta, Sly se susreće sa sidekickom koji je neka vrsta parafraze saradnika Juliana Assangea ili Marka Snowdena a negativci su plaćenici iz otpadničkih redova Blacwatera koji drže privatni zatvor za rendition tajnih agencija i drugih klijenata koji su spremni da plate.
Ipak, ovi "modernizovani" miljei u kojima se odvija old school akcija nisu osavremenjeni do tačke kada Sly mora da se lati tastature, scenaristi su pronašli način da se i moderne okolnosti svedu na priču koja se mora rešiti mišićima i sposobnošću junaka da improvizuju, kao u staro vreme.
Haefstroemova režija je vrlo solidna, uspeva da se izbori i sa glumačkim i sa akcionim zahtevima i pokazuje da se profilisao kao jedan od pouzdanijih "igrača zadatka" u savremenom Holivudu. Bez ikakve sumnje, Haefstroem je verovatno svoju karijeru zamišljao drugačije, i želeo je da je veže za prestižnije projekte, ali ni u jednom suštinski B-filmu kao što je ESCAPE PLAN nije podbacio, ponudivši niz aduta u akcionom domenu iako je do sada najviše zadataka obavljao režirajući horore po narudžbi. Ipak, njegova svestranost nije iznenađenje, naročito ako imamo u vidu da se u Švedskoj sa filmom ONDSKAN već bavio temom muškog internata i to je samo produžio sada sa pričom o zatvoru.
U ključnim momentima svoje karijere Stallone se okretao evropskim rediteljima, od Cosmatosa preko Končalovskog do Harlina i sa svakim od njih je postizao dobar rezultat. Haefstroemov zadatak je ipak io dosta teži od onog koji se postavljao pred nabrojane Evropljane. Naime, njihov posao je bio da snime dobar film sa Stalloneom u vreme kada je on bio na vrhuncu ili blizu njega. Haefstroem ne samo da treba da snimi film sa Stalloneom dvadeset godina posle njegovog vrhunca već treba da snimi film u kome je zajedno sa Arniejem.
Iako su Sly i Arnie obojica zvezde iz iste ere, njihov modus operandi na ekranu je različit. Arnie je uvek igrao nepobedive junake koji sa velikom dozom humora čine najsurovije stvari. Otud se tako dobro snašao kao komičar. Zapravo, Arnije je u svim filmovima i bio neka vrsta komičara s tim što stvari oko njega nekada nisu spadale u taj žanr. S druge strane, Stalloneovi likovi su uvek bili jako ranjivi, i vrlo melodramatični, bez previše humora. Zato se Stallone uprkos ambicioznim pokušajima nije nikada snašao u komediji. Dakle, Haefstroem ih nije samo dobio na korišćenje u fazi kada su postali deda (Sly) i baba (Arnie) več je i morao da pomiri njihove senzibilitete u žanrovskom pogledu, i u tome je uspeo. Našao je način kako da Sly glumi tragediju a Arnie komediju i da to funkcioniše.
ESCAPE PLAN donosi i niz faca u drugim ulogama koje je zla sreća bacila u ovaj film. Od "dečka koji obećava" Vincenta D'Onofrija do Jima Caviezela koji je za desetak godina od Isusa Hrista iz Gibsonovog blokbastera spao do DTV produkcije i televizijskih serija. Ipak, Caviezel je odličan kao negativac u ovom filmu, a ako imamo u vidu političke alijanse u koje su ulazili Stallone i Arnie ovo je začuđujuće liberalan film za njih, ne samo zato što se sukobe sa establišmentom koji je doživeo uspon za vreme Republikanaca (Blackwater, CIA, Rat protiv terorizma, privatni zatvori) već i zato što im je protivnik zvezda najvećeg "Red Belt" blokbastera.
Sly i Arnie više nisu relevantni da bi ESCAPE PLAN mogao da se nametne kao bitan savremeni film. Međutim, ovaj film je bolji nego što bi iko očekivao a neke stvari koje u njemu deluju rutinski i jednostavno, kao npr. uparivanje Slya i Arnijea zapravo su mnogo komplikovaniji rediteljski zahvat nego što se čini.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment