Pogledao sam ruski film MAJOR Jurija Bujkova, vrlo zanimljiv triler koji se pretvara da je drama, prototip filma kakav bi srpski reditelji želeli da snimaju ali do sada nisu uspeli. Reč je o košmarnoj priči o policijskoj korupciji u ruskoj varošici. Kada lokalni policajac zgazi dečaka na autobuskoj stanici, i njegove kolege kenu sa zataškavanjem slučaja, pokreće se lanac tragičnih događaja.
Bujkov donosi energičan rediteljski postupak, u duhu filmova reditelja koji je producirao ovo ostvarenje Alekseja Učicelja, potpisnika izuzetno virilnog filma KRAJ. Kao i Učicelj, i Bujkov vešto barata mitemama muškog filma, u pojedinim aspektima podseća na Jacquesa Audiarda, s tim što za razliku od Audiarda ne proširuje priču izvan osnovne teme krivice i korupcije u maloj sredini.
Fotografija Kirija Klepalova, mahom snimana u pokretu iz ruke, ne samo da dobro obuhvata prostor i atmosferu već u Bzjkovljevoj montaži rezultira brižljivo koreografisanim vizuelnim pripovedanjem kakvo se u poslednje vreme eventualno sreće u Južnoj Koreji. Pored toga MAJOR uspeva da razbije i "kletvu" neubedljivih istočnoevropskih prikaza policije sa jako efektnim pogledom u kome uspeva i da ih raskrinka ali da ih ne demistifikuje do kraja, očuvavši ih kao punokrvne filmske junake što se javlja uglavnom u majstorskim američkim filmovima.
MAJOR nosi snažnu atmosferu fatalizma uz izuzetno snažan tempo izlaganja priče i visok intenzitet izraza. Otud ne čudi da je našao svoje mesto u sporednom kanskom programu i na drugim festivalima.
Producent ovog filma Aleksej Učicelj inače spada među filmadžije koji odlaza ne brifinge kod Putina, ali MAJOR je daleko od pro-režimskog filma, iako korupcija o kojoj govori nije vezana za putinovski period per se.
* * * 1/2 / * * * *
Bujkov donosi energičan rediteljski postupak, u duhu filmova reditelja koji je producirao ovo ostvarenje Alekseja Učicelja, potpisnika izuzetno virilnog filma KRAJ. Kao i Učicelj, i Bujkov vešto barata mitemama muškog filma, u pojedinim aspektima podseća na Jacquesa Audiarda, s tim što za razliku od Audiarda ne proširuje priču izvan osnovne teme krivice i korupcije u maloj sredini.
Fotografija Kirija Klepalova, mahom snimana u pokretu iz ruke, ne samo da dobro obuhvata prostor i atmosferu već u Bzjkovljevoj montaži rezultira brižljivo koreografisanim vizuelnim pripovedanjem kakvo se u poslednje vreme eventualno sreće u Južnoj Koreji. Pored toga MAJOR uspeva da razbije i "kletvu" neubedljivih istočnoevropskih prikaza policije sa jako efektnim pogledom u kome uspeva i da ih raskrinka ali da ih ne demistifikuje do kraja, očuvavši ih kao punokrvne filmske junake što se javlja uglavnom u majstorskim američkim filmovima.
MAJOR nosi snažnu atmosferu fatalizma uz izuzetno snažan tempo izlaganja priče i visok intenzitet izraza. Otud ne čudi da je našao svoje mesto u sporednom kanskom programu i na drugim festivalima.
Producent ovog filma Aleksej Učicelj inače spada među filmadžije koji odlaza ne brifinge kod Putina, ali MAJOR je daleko od pro-režimskog filma, iako korupcija o kojoj govori nije vezana za putinovski period per se.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment