Pogledao sam PUTIN'S KISS Lise Birk Pedersen, dokumentarnu priču o dvadesetogodišnjoj portparolki putinovske omladinske organizacije "Naši" koja počinje da se druži sa "liberalnim" antiputinovskim novinarima i posle prebijanja jednog od njih postaje sumnjilčava prema "Našima" kao organizaciji, iako ne menja svoj bazični stav o Putinu.
Film je nastao u danskoj produkciji i podrazumeva da su gledaoci protiv Putina u toj meri da zapravo ni ne objašnjava šta je u njegovojk samoj politici loše već se više bavi "Našima" i drugim zakulisnim metodama političkog života kojim Putin navodno slabi opoziciju i protivničke medije. Zato na kraju i sam film ima rezultat koji vrlo sličan Mašinom stavu - Putinova poitika nije dovedena u pitanje, samo je bačena sumnja na neke od kadrova koji su ispod njega.
Na jednom ironičnom nivou, kroz podrazumevanje antiputinovskog raspoloženja publike, PUTIN'S KISS liči na neki film kakav bi baš nastao ako ne u Staljinovo a ono u Titovo vreme u kome se nepravilnosti dešavaju među kadrovima ali ne sežu do Starog lično.
Otud, rekao bih da rediteljka nije dobacila do onoga što joj je bila namera. Ipak, to ne znači da sami "Naši" nisu fascinantna tema i da oni, u kakvoj god interpretaciji predstavljaju fenomen kakav se ne sreće svaki dan i oslanja se na "masovičku" tradiciju sovjetskih vremena.
Vidim da i na programu Slobodne zone ima nekih antiputinovskih filmova i to je očigledno, naročito od hapšenja Pussy Riot postao trend na Zapadu, u sinergiji sa ruskom antiputinovskom opozicijom, naravno.
Među duhovitim detaljima svakako spada nekoliko navrata u kojima se Limonov i njegove pristalice prikazuju kao žrtve "Naših".
* * / * * * *
Film je nastao u danskoj produkciji i podrazumeva da su gledaoci protiv Putina u toj meri da zapravo ni ne objašnjava šta je u njegovojk samoj politici loše već se više bavi "Našima" i drugim zakulisnim metodama političkog života kojim Putin navodno slabi opoziciju i protivničke medije. Zato na kraju i sam film ima rezultat koji vrlo sličan Mašinom stavu - Putinova poitika nije dovedena u pitanje, samo je bačena sumnja na neke od kadrova koji su ispod njega.
Na jednom ironičnom nivou, kroz podrazumevanje antiputinovskog raspoloženja publike, PUTIN'S KISS liči na neki film kakav bi baš nastao ako ne u Staljinovo a ono u Titovo vreme u kome se nepravilnosti dešavaju među kadrovima ali ne sežu do Starog lično.
Otud, rekao bih da rediteljka nije dobacila do onoga što joj je bila namera. Ipak, to ne znači da sami "Naši" nisu fascinantna tema i da oni, u kakvoj god interpretaciji predstavljaju fenomen kakav se ne sreće svaki dan i oslanja se na "masovičku" tradiciju sovjetskih vremena.
Vidim da i na programu Slobodne zone ima nekih antiputinovskih filmova i to je očigledno, naročito od hapšenja Pussy Riot postao trend na Zapadu, u sinergiji sa ruskom antiputinovskom opozicijom, naravno.
Među duhovitim detaljima svakako spada nekoliko navrata u kojima se Limonov i njegove pristalice prikazuju kao žrtve "Naših".
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment