Pogledao sam NO COUNTRY FOR OLD MEN Braće Coen.
Nisam očekivao ništa od ovog filma, štaviše očekivao sam da će biti prilično slab. Njihovih recentnih filmova se praktično i ne sećam, poslednji koji mi se zaista dopao bio je O BROTHER, a ovo ostalo sam redovno gledao i redovno sam bivao razočaran.
Mislim da su naslovi poput LADYKILLERS zaista za potiskivanje iako sam baš u tom miljeu očekivao da će zablistati.
U NOC COUNTRY FOR OLD MEN se nažalost ne vraćaju na BLOOD SIMPLE teritoriju iako se sa time koketiralo u najavama. U stvari ovo je kao FARGO koji je urađen sa ozbiljnopšću BLOOD SIMPLE.
E sad, meni je FARGO iu principu bio početak njihovog totalnog sunovrata, i ta vrsta neo noira sa obiljem idiosinkratičnih likova na ničijoj zemlji između komedije i krimića sa maltene tatijvskim izletima je bila potpuno pogrešan put za njih.
NO COUNTRY FOR OLD MEN je kao FARGO samo bez tog cinizma, bez smisla za humor, a opet bez stegnutosti i eruptivnosti BLOOD SIMPLE. Dakle, NO COUNTRY FOR OLD MEN ne uspeva da izbegne skretanje u teritoriju tradicionalnog krimića, što bi meni bilo super, da oni zaista žele da ga naprave.
Međutim, ne, oni prave art film unutar te strukture koja nažalost nema dovoljno potencijala za kontemplativan pristup glumi i kadriranju, gde čak više nema ni njihovih wisecrackova, ili su na njihovo mesto ubačene neke nezanimljive kontemplacije o smislu života na Zapadu u vreme pohlepe, trke za drogom i novcem, i sl.
Ali, NO COUNTRY FOR OLD MEN nije film o smrti Zapada. To je krimić smešten u 1980. godinu, bez ikakvog očiglednog razloga, čak ni dizajn ni soundtrack mu nisu nešto vezani za epohu, mada jesu prilično precizni.
I na kraju, NO COUNTRY FOR OLD MEN jedino i može da se gleda kao kompetentno urađen redneck krimić koji je nažalost trom, razvučen, i krase ga mane koje Coeni ranije nisu imali, dok su mu vrline sve ono što nam ionako pruža neko drugi.
* * 1/2 / * * * *
Nisam očekivao ništa od ovog filma, štaviše očekivao sam da će biti prilično slab. Njihovih recentnih filmova se praktično i ne sećam, poslednji koji mi se zaista dopao bio je O BROTHER, a ovo ostalo sam redovno gledao i redovno sam bivao razočaran.
Mislim da su naslovi poput LADYKILLERS zaista za potiskivanje iako sam baš u tom miljeu očekivao da će zablistati.
U NOC COUNTRY FOR OLD MEN se nažalost ne vraćaju na BLOOD SIMPLE teritoriju iako se sa time koketiralo u najavama. U stvari ovo je kao FARGO koji je urađen sa ozbiljnopšću BLOOD SIMPLE.
E sad, meni je FARGO iu principu bio početak njihovog totalnog sunovrata, i ta vrsta neo noira sa obiljem idiosinkratičnih likova na ničijoj zemlji između komedije i krimića sa maltene tatijvskim izletima je bila potpuno pogrešan put za njih.
NO COUNTRY FOR OLD MEN je kao FARGO samo bez tog cinizma, bez smisla za humor, a opet bez stegnutosti i eruptivnosti BLOOD SIMPLE. Dakle, NO COUNTRY FOR OLD MEN ne uspeva da izbegne skretanje u teritoriju tradicionalnog krimića, što bi meni bilo super, da oni zaista žele da ga naprave.
Međutim, ne, oni prave art film unutar te strukture koja nažalost nema dovoljno potencijala za kontemplativan pristup glumi i kadriranju, gde čak više nema ni njihovih wisecrackova, ili su na njihovo mesto ubačene neke nezanimljive kontemplacije o smislu života na Zapadu u vreme pohlepe, trke za drogom i novcem, i sl.
Ali, NO COUNTRY FOR OLD MEN nije film o smrti Zapada. To je krimić smešten u 1980. godinu, bez ikakvog očiglednog razloga, čak ni dizajn ni soundtrack mu nisu nešto vezani za epohu, mada jesu prilično precizni.
I na kraju, NO COUNTRY FOR OLD MEN jedino i može da se gleda kao kompetentno urađen redneck krimić koji je nažalost trom, razvučen, i krase ga mane koje Coeni ranije nisu imali, dok su mu vrline sve ono što nam ionako pruža neko drugi.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment