Pogledao sam WEIRDSVILLE Allan Moylea, courtesy of Kunac.
Allan Moyle je poznat kao 80s faca po filmovima TIMES SQUARE i PUMP UP THE VOLUME (koji su inače direktno uticali na nastanak CRNOG BOMBARDERA čime nas je naročito zadužio) a potom je uglavnom išao stranputicom na granici između B-mejsntrima i nekakve sandensovištine.
WEIRDSVILLE je film o dva džankija i lešu u jednom bizarnom malom kanadskom gradu po kome se noću smucaju satanisti, patuljci koji reenactuiju srednjevekovne bitke, zli narko dileri i dementni bogataši.
U podžanru čiji vrhunac predstavlja VERY BAD THINGS, WEIRDSVILLE kao još jedan dodatak koji je u suštini nepotreban pošto je ova vrsta crne komedije prevaziđena čak i u srpskom filmu a kod nas je počela da se radi kad je već bila prevaziđena u američkom filmu.
Čini mi se da filmovi ovog tipa možda mogu da imaju nekakav smisao u slučaju naslova kao što je BIG NOTHING pošto taj film ima zvezdu, Simona Pegga, ali sad je već zaista jasno da je heyday ovakvih Miramaxovih produkcija prošao još pre deset godina.
U tom smislu, Moyleov film nema zvezde pošto su u glavnim ulogama Scott Speedman i Wes Bentley, gde Scott Speedman čak i relativno solidno igra, i jedini catch koji drži pažnju jeste relativno glamurozna fotografija u spoju sa autopilot zapletom koji relativno drži pažnju na nivou žanrovske ortodoksije, i ponavljanja svih klišea ovog suštinski mehaničkog zapleta.
Kada se neki koncept toliko puta eksploatiše kao što je reč sa ovim konceptom crne komedije, koja je počela kao jedna komercijalna forma indie filma, vrlo je zanimljivo videti koliko je zapravo takav film mnogo artificijelniji, klišetiziraniji i baziran na čistoj mehanici od nekog glomaznog blokbastera.
U svakom slučaju WEIRDSVILLE je odličan primer za ogled te vrste.
* * / * * * *
Allan Moyle je poznat kao 80s faca po filmovima TIMES SQUARE i PUMP UP THE VOLUME (koji su inače direktno uticali na nastanak CRNOG BOMBARDERA čime nas je naročito zadužio) a potom je uglavnom išao stranputicom na granici između B-mejsntrima i nekakve sandensovištine.
WEIRDSVILLE je film o dva džankija i lešu u jednom bizarnom malom kanadskom gradu po kome se noću smucaju satanisti, patuljci koji reenactuiju srednjevekovne bitke, zli narko dileri i dementni bogataši.
U podžanru čiji vrhunac predstavlja VERY BAD THINGS, WEIRDSVILLE kao još jedan dodatak koji je u suštini nepotreban pošto je ova vrsta crne komedije prevaziđena čak i u srpskom filmu a kod nas je počela da se radi kad je već bila prevaziđena u američkom filmu.
Čini mi se da filmovi ovog tipa možda mogu da imaju nekakav smisao u slučaju naslova kao što je BIG NOTHING pošto taj film ima zvezdu, Simona Pegga, ali sad je već zaista jasno da je heyday ovakvih Miramaxovih produkcija prošao još pre deset godina.
U tom smislu, Moyleov film nema zvezde pošto su u glavnim ulogama Scott Speedman i Wes Bentley, gde Scott Speedman čak i relativno solidno igra, i jedini catch koji drži pažnju jeste relativno glamurozna fotografija u spoju sa autopilot zapletom koji relativno drži pažnju na nivou žanrovske ortodoksije, i ponavljanja svih klišea ovog suštinski mehaničkog zapleta.
Kada se neki koncept toliko puta eksploatiše kao što je reč sa ovim konceptom crne komedije, koja je počela kao jedna komercijalna forma indie filma, vrlo je zanimljivo videti koliko je zapravo takav film mnogo artificijelniji, klišetiziraniji i baziran na čistoj mehanici od nekog glomaznog blokbastera.
U svakom slučaju WEIRDSVILLE je odličan primer za ogled te vrste.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment