Pogledao sam uncut verziju TALLADEGA NIGHTS Adam McKaya, courtesy of Kunac.
Mislim da mi je jasno zašto se bioskopski cut razlikuje od ovoga, pošto ima viška u ovoj verziji. Ti viškovi štaviše nisu lišeni
humora ali zaista deluju suvišno i nevažno za priču. A za ovaj film je priča u stvari vrlo važna pošto se pored tog redneck miljea
NASCAR trkanja koji se besomučno ismeva, uvode još neki razni motivi, i film ima prilično ozbiljan zaplet. Ono što je
karakteristično za filmove Judd Apatowa to je da imaju razvijenu priču koja može da funkcioniše čak i kad film ne bi bio smešan.
I TALLADEGA NIGHTS vrlo često zapravo i nije previše smešan ali ga upravo razvijena priča i poenta proistekla iz međuljudskih
odnosa drže na okupu. Stoga, scenario ovog filma ima punu ozbiljnost i razvijenost zapleta kako da je sportska drama s tim što su
scene pojednostavljene i fokusirane na humor. Isto tako zanimljivo je da Ferrell i McKay u scenariju, na kome je uncredited radio
i Apatow, naročito insistiraju na transformaciji karaktera.
TALLADEGA NIGHTS se bavi svetom NASCAR trkanja, s tim što film ima više veze sa DAYS OF THUNDER nego sa samim sportom. Uostalom
NASCAR ne nudi puno potencijala za humor pošto važnu ulogu imaju vozila koja nisu naročito smešna niti imaju neku personalnost.
Stoga se i TALLADEGA NIGHTS najviše bavi invertovanjem melodramskih elemenata iz filmova o auto trkama, i ismevanjem američke
kulture automobila.
Upravo su najmanje zanimljivi delovi filma oni koji su vezani za trke, naročito segmenti koji se zbivaju van kokpita. Ne mogu da
kažem da su se te scene mogle bolje uraditi. McKay i DP Oliver Wood su uradili vrhunski posao u scenama trke ali to naprosto nije
dovoljno da bi se one usaglasile sa tonom ostataka filma.
I baš zbog same prirode sporta, film ne uspeva de realizuje svoj pun potencijal, uostalom kao ni sam DAYS OF THUNDER. Međutim,
isto kao što je DAYS nudio dosta zadovoljstava, to čini i TALLADEGA ali nije onoliko dobar koliko je trebalo da bude.
* * 1/2 / * * * *
Mislim da mi je jasno zašto se bioskopski cut razlikuje od ovoga, pošto ima viška u ovoj verziji. Ti viškovi štaviše nisu lišeni
humora ali zaista deluju suvišno i nevažno za priču. A za ovaj film je priča u stvari vrlo važna pošto se pored tog redneck miljea
NASCAR trkanja koji se besomučno ismeva, uvode još neki razni motivi, i film ima prilično ozbiljan zaplet. Ono što je
karakteristično za filmove Judd Apatowa to je da imaju razvijenu priču koja može da funkcioniše čak i kad film ne bi bio smešan.
I TALLADEGA NIGHTS vrlo često zapravo i nije previše smešan ali ga upravo razvijena priča i poenta proistekla iz međuljudskih
odnosa drže na okupu. Stoga, scenario ovog filma ima punu ozbiljnost i razvijenost zapleta kako da je sportska drama s tim što su
scene pojednostavljene i fokusirane na humor. Isto tako zanimljivo je da Ferrell i McKay u scenariju, na kome je uncredited radio
i Apatow, naročito insistiraju na transformaciji karaktera.
TALLADEGA NIGHTS se bavi svetom NASCAR trkanja, s tim što film ima više veze sa DAYS OF THUNDER nego sa samim sportom. Uostalom
NASCAR ne nudi puno potencijala za humor pošto važnu ulogu imaju vozila koja nisu naročito smešna niti imaju neku personalnost.
Stoga se i TALLADEGA NIGHTS najviše bavi invertovanjem melodramskih elemenata iz filmova o auto trkama, i ismevanjem američke
kulture automobila.
Upravo su najmanje zanimljivi delovi filma oni koji su vezani za trke, naročito segmenti koji se zbivaju van kokpita. Ne mogu da
kažem da su se te scene mogle bolje uraditi. McKay i DP Oliver Wood su uradili vrhunski posao u scenama trke ali to naprosto nije
dovoljno da bi se one usaglasile sa tonom ostataka filma.
I baš zbog same prirode sporta, film ne uspeva de realizuje svoj pun potencijal, uostalom kao ni sam DAYS OF THUNDER. Međutim,
isto kao što je DAYS nudio dosta zadovoljstava, to čini i TALLADEGA ali nije onoliko dobar koliko je trebalo da bude.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment