Pogledao sam THIS IS THE END Setha Rogena i Evana Godlberga, iznenađujuće rani primer totalne dekadencije grupe komičara koji nisu sastavili ni deset godina u holivudskom mejnstrimu a već su počeli sa autoreferentnim radovima. Ubeđeni da dovoljan broj ljudi zna dovoljno o njima lično, Rogen i Goldberg su snimili film u kome apokalipsa zatiče Setha Rogena, Jaya Baruschela, Jonah Hilla i Craiga Fergusona u kući James Franca i kreće njihovo snalaženje kako da prežive, pritisnuti apokalipsom i ličnim sukobima.
Skoro sto miliona dolara zarade na američkim blagajnama bez ikakve sumnje pokazuje da su bili u pravu kada su procenili da postoji dovoljno ljudi koji žele da prisustvuju njihovim internim šalama, ali to ne znači da THIS IS THE END zapravo ne deluje kao skuplji i produženi skeč iz FUNNY OR DIE.
To dosta slobodno preskakanje iz forme u formu, iz nečega što je YouTube materijal na veliki ekran pokazuje da je publika nepredvidiva, a skor koji je ovaj film ostvario daleko nadmašuje recentne filmove svakog od ovih glumaca i autora ponaosob, iako su se u tim ostvarenjima ponašali mnogo racionalnije prema resursima i gledalačkom vremenu.
Ako se TEDu ili WE'RE THE MILLERS moglo zameriti da im je deo humora bio efemeran, ta oba filma su OKLOPNJAČA POTEMKIN za THIS IS THE END, film u kome se veći deo humora bazira na ličnim i pop kulturnim referencama, često na dela koja su bitnija autorima filma (tipa PINEAPPLE EXPRESS) nego publici.
Da film tako uporno ne pokušava da ima "priču", doživeo bih ga kao filmovanu tezgu u ravni "Indexovog radio pozorišta", međutim, pošto postoji priča onda je ovde reč o nečem drugom. Isto tako, ne mogu da osporim da nekome ko je sklon ovoj vrsti zabave, THIS IS THE END može biti srazmerno zabavniji i značajniji nego meni.
* 1/2 / * * * *
Skoro sto miliona dolara zarade na američkim blagajnama bez ikakve sumnje pokazuje da su bili u pravu kada su procenili da postoji dovoljno ljudi koji žele da prisustvuju njihovim internim šalama, ali to ne znači da THIS IS THE END zapravo ne deluje kao skuplji i produženi skeč iz FUNNY OR DIE.
To dosta slobodno preskakanje iz forme u formu, iz nečega što je YouTube materijal na veliki ekran pokazuje da je publika nepredvidiva, a skor koji je ovaj film ostvario daleko nadmašuje recentne filmove svakog od ovih glumaca i autora ponaosob, iako su se u tim ostvarenjima ponašali mnogo racionalnije prema resursima i gledalačkom vremenu.
Ako se TEDu ili WE'RE THE MILLERS moglo zameriti da im je deo humora bio efemeran, ta oba filma su OKLOPNJAČA POTEMKIN za THIS IS THE END, film u kome se veći deo humora bazira na ličnim i pop kulturnim referencama, često na dela koja su bitnija autorima filma (tipa PINEAPPLE EXPRESS) nego publici.
Da film tako uporno ne pokušava da ima "priču", doživeo bih ga kao filmovanu tezgu u ravni "Indexovog radio pozorišta", međutim, pošto postoji priča onda je ovde reč o nečem drugom. Isto tako, ne mogu da osporim da nekome ko je sklon ovoj vrsti zabave, THIS IS THE END može biti srazmerno zabavniji i značajniji nego meni.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment