U sklopu priprema za RUSH Rona Howarda, pogledao sam GRAND PRIX Johna Frankenheimera, Jedan maliciozni kritičar Guardiana tvrdi da je GRAND PRIX i dalje najbolji film o Formuli 1 ali uveren sam da RUSH ipak nije toliko podbacio. GRAND PRIX u sebi ima neke vrlo ozbiljne kvalitete, to ne sporim, mogao bih čak da kažem da je to u izvesnom smislu vrlo značajan i inovativan film, ali na nivou celine ima jako ozbiljne probleme. Naime, Frankenheimer je kao veliki fan Formule proveo celu godinu prateći trke širom sveta, snimajući u pauzama treninga i pomalo tokom trka. Međutim, ono što je potpuno ispustio je prenaduvana, bajata i prilično konfuzna melodrama koja opterećuje prvih sat i po ovog tročasovnog filma koji je prikazivan sa sve međučinom, po uzoru na stare spektakle kao što su bili BEN HUR i CLEOPATRA.
All Star glumačka ekipa ne zna tačno šta radi, James Garner koji je, kao i Paul Newman, bio entuzijasta za auto trke formalno igra glavnu ulogu, ali se njegova priča gubi u dugim deonicama kada ekran zauzimaju Yves Montand ili Brian Befrord.
Ono što je adut jeste Frankeheimerov stil u scenama trke. Tu se koristi svim mogućim trikovima, pokazujući čestu naviku reditelja svoje generacije da čim se dočepa Evrope dobije arty virus. Slično se desilo i Sydneyu Pollacku u filmu BOBBY DEERFIELD. Međtuim, Frankenheimerove trkačke scene funkcionišu uz obilje avangardnih rešenja kao što su split-screenovi, neoštrine, kadrovi snimljeni kamerama postavljenim na trkačka kola. Naravno da danas ništa od toga nije novo ali je GRAND PRIX u svoje vreme bio film koji je po prvi put prikazao svu visceralnu snagu trka Formule 1.
Ti inovativni elementi su na kraju i nagrađeni oskarima.
* * 1/2 / * * * *
All Star glumačka ekipa ne zna tačno šta radi, James Garner koji je, kao i Paul Newman, bio entuzijasta za auto trke formalno igra glavnu ulogu, ali se njegova priča gubi u dugim deonicama kada ekran zauzimaju Yves Montand ili Brian Befrord.
Ono što je adut jeste Frankeheimerov stil u scenama trke. Tu se koristi svim mogućim trikovima, pokazujući čestu naviku reditelja svoje generacije da čim se dočepa Evrope dobije arty virus. Slično se desilo i Sydneyu Pollacku u filmu BOBBY DEERFIELD. Međtuim, Frankenheimerove trkačke scene funkcionišu uz obilje avangardnih rešenja kao što su split-screenovi, neoštrine, kadrovi snimljeni kamerama postavljenim na trkačka kola. Naravno da danas ništa od toga nije novo ali je GRAND PRIX u svoje vreme bio film koji je po prvi put prikazao svu visceralnu snagu trka Formule 1.
Ti inovativni elementi su na kraju i nagrađeni oskarima.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment