Pogledao sam THE EAST, novu saradnju Brit Marling i Zal Batmanglija. Nažalost, ovaj film sa kojim je Batmanglij napravio mali korak prema mejnstrimu, u produkciji neprežaljenog Tony Scotta, predstavlja veliki korak unazad za njegovu reputaciju. U THE EASTu naime, Batmanglij pokazuje da je THE SOUND OF MY VOICE zapravo vrlo lako mogao biti slučajnost. THE EAST se u pogledu odnosa među junacima bavi vrlo sličnim stvarima kao THE SOUND OF MY VOICE. Ponovo je reč o kultu u kome harizmatični vođa susreće undercover članove i uspeva da ih u potpunosti zavede svojim idejama, da ih potvrdi pred njima i navede ih da ga iskreno podrže. Nažalost, ovde je mehanika odnosa među likovima sličnija nekom generic glavnotokovskom trileru nego intrigantnoj psihološkoj studiji kakvu je snimio ranije.
Isto tako, sama tema eko-terorizma prikazana je kao skup opštih mesta. Koliko-toliko intrigantni početak pretvoren je u freakshow u kome članovi terorističke grupe do grotesknih granica eksternalizuju svoju ideologiju a u kasnijim delovima stvar postaje bedno melodramatična kada se ispostavi da grupu čine potomci velikih zagađivača. Ako je sam finiš SOUND OF MY VOICE doneo jedan preokret koji je bio lobovanje, ovde svaki veliki preokret lako može da se anticipira upravo ako gledalac ukalupljeno misli.
Brit Marling u ovim okolnostima nudi solidnu rolu, ali upravo intenzitet opštih mesta zahteva i harizmatičniju glumicu koja ima jači mejnstrim kapacitet dok Ellen Page ostaje neiskorišćena.
Zal Batmanglij na nivou realizacije pojednostavljuje svoj stil, približava ga mejnstrimu taman u dovoljnoj meri da pokaže koliko zapravo ne zna i stilski THE EAST ostaje na pola puta, sa nekoliko nedopustivih faulova, naročito u formi potpuno nepriličnih montažnih sekvenci koje su jako daleko i od dobrog ukusa i od njegovog rukopisa.
Naravno, uprkos svim greškama i razočaravajućem rezultatu, THE EAST nudi povremena podsećanja na ono što Batmanglij i Marling mogu da pruže, ovo uprkos svemu ipak jeste njihov film i samim tim je posrnuće još bolnije. Jedna od zanimljivih osobina je to što Batmanglij okuplja dobru glumačku ekipu ali Brit Marling ostaje u centru pažnje, kao da nije sposoban da snimi film sa više centralnih likova tako da ostali praktično ostaju neiskorišćeni iako su imali potencijala.
* * / * * * *
Isto tako, sama tema eko-terorizma prikazana je kao skup opštih mesta. Koliko-toliko intrigantni početak pretvoren je u freakshow u kome članovi terorističke grupe do grotesknih granica eksternalizuju svoju ideologiju a u kasnijim delovima stvar postaje bedno melodramatična kada se ispostavi da grupu čine potomci velikih zagađivača. Ako je sam finiš SOUND OF MY VOICE doneo jedan preokret koji je bio lobovanje, ovde svaki veliki preokret lako može da se anticipira upravo ako gledalac ukalupljeno misli.
Brit Marling u ovim okolnostima nudi solidnu rolu, ali upravo intenzitet opštih mesta zahteva i harizmatičniju glumicu koja ima jači mejnstrim kapacitet dok Ellen Page ostaje neiskorišćena.
Zal Batmanglij na nivou realizacije pojednostavljuje svoj stil, približava ga mejnstrimu taman u dovoljnoj meri da pokaže koliko zapravo ne zna i stilski THE EAST ostaje na pola puta, sa nekoliko nedopustivih faulova, naročito u formi potpuno nepriličnih montažnih sekvenci koje su jako daleko i od dobrog ukusa i od njegovog rukopisa.
Naravno, uprkos svim greškama i razočaravajućem rezultatu, THE EAST nudi povremena podsećanja na ono što Batmanglij i Marling mogu da pruže, ovo uprkos svemu ipak jeste njihov film i samim tim je posrnuće još bolnije. Jedna od zanimljivih osobina je to što Batmanglij okuplja dobru glumačku ekipu ali Brit Marling ostaje u centru pažnje, kao da nije sposoban da snimi film sa više centralnih likova tako da ostali praktično ostaju neiskorišćeni iako su imali potencijala.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment