Pogledao sam JOBS, relativno brzo složen biopic o Steve Jobsu koji je režirao Joshua Michael Stern. Simpatični aspekti filma HOBS su pre svega vanfilmski, pre svih taj da je filmska biografija jednog od najznačajnijih reprezenata "nove korporativne kulture" i "frictionless" kapitalizma snimila grupa nezavisnih producenata i finansijera koji su želeli da zarade novac, dakle nije sačekana ispeglana "zvanična" korporativna biografska priča koju priprema Aaron Sorkin. To mi se moram priznati dopalo jer je potpuno izvan krajnje diktatorskog i skoro pa monopolističkog modus operandija koji Apple nameće svojim korisnicima. Zanimljivo je da Jobs na kraju zapravo samo svoju životnu priču nije uspeo da zaštiti od third partyja.
Ashton Kutcher je solidno odigrao Jobsa, predočio je fazu i kad je ovaj bio cool i kada je polako počeo da postaje sve čudniji, uklanja prijatelje sa kojima je radio itd.
Nažalost, film ne uspeva da odgovori na neka od ključnih pitanja. Prikazuje Jobsovu izgubljenost na fakultetu ali i radoznalost, i to radi na krajnje pojednostavljen, kič način. Potom postaje konvencionalan ali zanimljiv kada Jobsova borba počne da podrazumeva neke neočekivane i hrabre i poslovne odluke. Zatim slede Lisa i Macintosh, dakle Pad. I potom, sledi ponovni uspon i bolest o kojima film ne govori apsolutno ništa. Naravno, Jobsova životna priča je značajna zbog njegovih početaka, ali njegov kambek sa novim proizvodima je faza u kojoj on postaje istinski značajan i ostavlja još dublji trah u kulturi, a svakako i otvara brojne kontroverze.
JOBS na kraju pokušava da načne neke od osetiljivijih, da ne kažem odvratnih aspekata Jobsove ličnosti, ali ih ne razjašnjava i ne crpi do kraja. Isto tako savremeni deo njegovog rada, kao i bolest, bivaju preskočeni iako su upravo to vrlo značajni dramski motivi.
Sternova realizacja je krajnje konvencionalna, JOBS ne deluje kao neki naročito zahtevan film i mislim da će bolje raditi na malom ekranu nego u bioskopima. Ipak, moram priznati da koliko god primedbi možemo da nađemo na Sternovu egzekuciju i "polemički" duh scenarija sa izvikivanjem raznih teza, ovo je i dalje daleko bolji film od mistifikovanog Fincherovog SOCIAL NETWORKa.
* * / * * * *
Ashton Kutcher je solidno odigrao Jobsa, predočio je fazu i kad je ovaj bio cool i kada je polako počeo da postaje sve čudniji, uklanja prijatelje sa kojima je radio itd.
Nažalost, film ne uspeva da odgovori na neka od ključnih pitanja. Prikazuje Jobsovu izgubljenost na fakultetu ali i radoznalost, i to radi na krajnje pojednostavljen, kič način. Potom postaje konvencionalan ali zanimljiv kada Jobsova borba počne da podrazumeva neke neočekivane i hrabre i poslovne odluke. Zatim slede Lisa i Macintosh, dakle Pad. I potom, sledi ponovni uspon i bolest o kojima film ne govori apsolutno ništa. Naravno, Jobsova životna priča je značajna zbog njegovih početaka, ali njegov kambek sa novim proizvodima je faza u kojoj on postaje istinski značajan i ostavlja još dublji trah u kulturi, a svakako i otvara brojne kontroverze.
JOBS na kraju pokušava da načne neke od osetiljivijih, da ne kažem odvratnih aspekata Jobsove ličnosti, ali ih ne razjašnjava i ne crpi do kraja. Isto tako savremeni deo njegovog rada, kao i bolest, bivaju preskočeni iako su upravo to vrlo značajni dramski motivi.
Sternova realizacja je krajnje konvencionalna, JOBS ne deluje kao neki naročito zahtevan film i mislim da će bolje raditi na malom ekranu nego u bioskopima. Ipak, moram priznati da koliko god primedbi možemo da nađemo na Sternovu egzekuciju i "polemički" duh scenarija sa izvikivanjem raznih teza, ovo je i dalje daleko bolji film od mistifikovanog Fincherovog SOCIAL NETWORKa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment