Pogledao sam THE BLING RING Sofie Coppole, film u kome je njeno foliranje potopilo jednu izvanrednu temu i rezultiralo trećerazrednim "festivalskim" filmom. Sam epitet festivalskog filma zapravo sugeriše da je reč više o galerijskom nego o bioskopskom delu i to bi bilo potpuno u redu da je Coppola uspela barem u tom domenu da se snađe. Šteta je što ni tu formu nije ispratila kako treba, kada već nije snimila punkorvni bioskopski film koji bi šire komunicirao.
Ovo je poslednji film pokojnog Harrisa Savidesa, DPa zaslužnog za izgled Van Santove "young death" trilogije koji nažalost nije uspeo da sprovede u delo u ovom filmu. THE BLING RING više liči na televizijski film nego na atmosferičnu studiju života mladih ljudi kakvim se bavio Van Sant. Slično Van Santu, Coppola pokušava da izbegne konvencionalnu naraciju i fokusira se na razne situacije iz kojih bi trebalo da proistekne celovita priča o likovima, međutim u tome nikako ne uspeva. Mada film bi i sa takvom neuspelom strukturom imao nekakav dignitet da ga potom nije dodatno opteretila raznimtestimonijalima junaka kojim dodatno opterećuje tu strukturu i postiže obrnut efekat - ne samo da testimonijali nisu pomogli da bolje razumemo ono što očigledno nismo mogli da razumemo iz ispraznih situacija sa junacima, nego su to čak i zakomplikovali.
Od jedne jasne i potentne priče, Coppola je na kraju napravila potpunu zbrku sa konfuznim motivacijama junaka.
Jedina stvar koja u ovom filmu valja je izuzetan soundtrack, što je tradicionalno Sofijina jača strana. Međutim, njoj je ranije i pravljenje filmova bilo jaka strana ali sada očigledno nije takav slučaj. Nadam se da solidna recepcija ovog filma neće ubediti Coppolu da ovako treba da radi i ubuduće.
* 1/2 / * * * *
Ovo je poslednji film pokojnog Harrisa Savidesa, DPa zaslužnog za izgled Van Santove "young death" trilogije koji nažalost nije uspeo da sprovede u delo u ovom filmu. THE BLING RING više liči na televizijski film nego na atmosferičnu studiju života mladih ljudi kakvim se bavio Van Sant. Slično Van Santu, Coppola pokušava da izbegne konvencionalnu naraciju i fokusira se na razne situacije iz kojih bi trebalo da proistekne celovita priča o likovima, međutim u tome nikako ne uspeva. Mada film bi i sa takvom neuspelom strukturom imao nekakav dignitet da ga potom nije dodatno opteretila raznimtestimonijalima junaka kojim dodatno opterećuje tu strukturu i postiže obrnut efekat - ne samo da testimonijali nisu pomogli da bolje razumemo ono što očigledno nismo mogli da razumemo iz ispraznih situacija sa junacima, nego su to čak i zakomplikovali.
Od jedne jasne i potentne priče, Coppola je na kraju napravila potpunu zbrku sa konfuznim motivacijama junaka.
Jedina stvar koja u ovom filmu valja je izuzetan soundtrack, što je tradicionalno Sofijina jača strana. Međutim, njoj je ranije i pravljenje filmova bilo jaka strana ali sada očigledno nije takav slučaj. Nadam se da solidna recepcija ovog filma neće ubediti Coppolu da ovako treba da radi i ubuduće.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment