Pogledao sam SLUMDOG MILLIONAIRE Danny Boylea, courtesy of Ginger.
Reč je o jednom od najboljih filmova godine, ali istovremeno i o jednom od zanimljivijih slučajeva koji su se pojavili u savremenom filmu u poslednje vreme. Naime, SLUMDOG MILLIONAIRE je film koga nije zaobišao uspeh, nominovan je za razne nagrade, pomogao je reputaciji Danny Boylea, naizgled, sve je u redu. Međutim, ono što nije u redu jeste to da je Boyle u suštini snimio jedan punokrvi repertoarski film sa dickensovskom pričom, romansom na egzotičnom mestu, bajkovitom pričom o putu od dna do vrha, odličnim avanturističkim situacijama i uzbudljivim scenama, a da je na kraju ta old school avantura koja bi ranije bila tretirana kao pravi bioskopski film, sada tretirana kao art house.
Film je snimio Warner Independent, da bi zatim zbog nedostatka termina prepustio ovaj film Fox Searchlightu što samo znači kako su bili ubeđeni da je to art house film koji donosi prestiž (ostalo im je ime na špici, osvojili su prestiž) ali da tu nema ozbiljnog biznisa. I to pokazuje koliko je doživljaj filma danas među holivudskim studijima.
SLUMDOG MILLIONAIRE je više nego išta baš grand adventure koji bi ranije bio sasvim legitimno prikazivan u bioskopima nezavisno od toga što u njemu ne glume zvezde. Čak je i pitanje koliko u ovom filmu baš ne glume zvezde jer recimo glavnu ulogu igra mladi Dev Patel koji inače igra u popularnoj britanskoj seriji SKINS (koju inače gleda Boyleova ćerka, pa ga je on tim putem i regrutovao). O bolivudskim glumcima da ne govorimo.
Upravo je i sam film pre svega jedno furiozno postavljanje avanture i romanse u surove uslove savremene Indije, mnogo više nego što je istinski ekspoze života u Indiji. I Boyle zaista mastralno uspeva da unese sve pozitivne atribute oksidentalnog filmmejkinga u priču, nabijajući dobar tempo, kastujući glumce koji se razlikuju i dovodeći priču u parametre koji su svim gledaocima jasni bez prevelikog oslanjanja na neke lokalne kodove koje samo lokalci prepoznaju.
Boyle ne propušta da u sradnji sa svojim snimateljem mezimcem Anthony Dod mantleom, koji je obeležio Boyleov comeback posle lutanja po Americi, odradi niz izuzetno zanimljivih kadrova i da priču kadrira podjednako interesantno i senzacionalno kao što je i sam tempo. Boyleov doživljaj Indije je očigledno vrlo snažan, sa posebnim insistiranjem na gužvi, ogromnim kretanjima masa ljudi i vozil. isto tako, Boyle ne pepoušta da u duhu egzotične melodrame i avanture unese nešto glamura u svoj ghetto faboulous milje mumbajskih slumova, što u ovom konkretnom žanrovskom kontekstu ima smisla.
Važnu ulogu, kao u svim Boyleovim filmovima ima pop muzika. kažem pop muzika pošto Boyleovi filmovi uvek imaju kultne soundtrack albume a ovaj nije izuzetak. Glavni stožeri SLUMDOG MILLIONAIREa su MIA (inače šrilankanka) i AR Rahman. I Boyle sa njima filmu daje posebnu energiju i magnetičnost.
Dev Patel ima makings zvezde, i to je bilo jasno u SKINSu, a u SLUMDOGu to rutinski prenosi na veliki ekran i pokazuje da može da funkcioniše u dugometražnoj priči. Što se ostalih glumaca tiče, oni su odlični, a Boyle odlično koristi specifičan jezik osmišljn za potrebe filma koji je mešavina kolonijalnog i broken Englisha sa hinduom koji je podržan titlovima. Upravo ova manipulacija jezikom potvrđuje da je SLUMDOG bio pripremljen za široku eksploataciju i da čak nije imao ni prepreku stranog jezika opterećenog titlovima.
kad je reč o eventualnim nedostacma filma, meni je u dramaturškom smislu problem bio u tome što se priča pomalo mehanički odvija na bazi flash-backova koji prositiču iz jedne situacije u kojoj ima dosta ponavljanja. Sam mehanizam povezanosti kviza i policijskog isleđivanja na metaforičnom (i konkretnom nivou) je u redu, ali mislim da se možda mogao naći efektniji trigger za prisećanja čak i u tom kontekstu.
Ipak, ono što je meni najzanimljivije to je što u stvari SLUMDOG MILLIONAIRE na neki način ima svoje paralele u našem filmu. Dok sam gledao ovaj film imao sam fleševe na DOM ZA VEŠANJE i RANE. iako bi s moglo reći da us DOM ZA VEŠANJE pre svega ali i RANE bili na neki način prokaženi zbog toga što su se bavili pitoresknijim ali ipak manjinskim delovima našeg društva, kada se pogleda kinematografija koja je kasnije pokušala da izobražava urbane okolnosti i građanski milje, pitanje je čiji su filmovi bili zanimljiviji i energičniji.
Iako je SLUMDOG jedna u suštini racionalna interpretacija ponašanja jednog iracionalnog naroda u iracionalnim okolnostma, ne može se pobeći utisku da je Kusta zapravo prepoznao tu liniju pre 20 godina, ali da je ipak bio potreban britanski i holivudski reditelj kako bi to upakovao u jedan solidan i svima razumljiv bioskopski proizvod.
Ipak, šteta je što na kraju taj bioskopski proizvod nije tako i tretiran nego će završiti manje ili više getoiziran kao art house film i neće doći do klasa koje bi se mogle identifikovati sa pričom.
Izuzetno bizaran detalj jeste to da je koproducent filma Celador, firma koja licencira MILIONERA, iako ovaj kviz ima prilično kontroverznu ulogu u filmu i Boyle ga sigurno ne glorifikuje.
* * * 1/2 / * * * *
Reč je o jednom od najboljih filmova godine, ali istovremeno i o jednom od zanimljivijih slučajeva koji su se pojavili u savremenom filmu u poslednje vreme. Naime, SLUMDOG MILLIONAIRE je film koga nije zaobišao uspeh, nominovan je za razne nagrade, pomogao je reputaciji Danny Boylea, naizgled, sve je u redu. Međutim, ono što nije u redu jeste to da je Boyle u suštini snimio jedan punokrvi repertoarski film sa dickensovskom pričom, romansom na egzotičnom mestu, bajkovitom pričom o putu od dna do vrha, odličnim avanturističkim situacijama i uzbudljivim scenama, a da je na kraju ta old school avantura koja bi ranije bila tretirana kao pravi bioskopski film, sada tretirana kao art house.
Film je snimio Warner Independent, da bi zatim zbog nedostatka termina prepustio ovaj film Fox Searchlightu što samo znači kako su bili ubeđeni da je to art house film koji donosi prestiž (ostalo im je ime na špici, osvojili su prestiž) ali da tu nema ozbiljnog biznisa. I to pokazuje koliko je doživljaj filma danas među holivudskim studijima.
SLUMDOG MILLIONAIRE je više nego išta baš grand adventure koji bi ranije bio sasvim legitimno prikazivan u bioskopima nezavisno od toga što u njemu ne glume zvezde. Čak je i pitanje koliko u ovom filmu baš ne glume zvezde jer recimo glavnu ulogu igra mladi Dev Patel koji inače igra u popularnoj britanskoj seriji SKINS (koju inače gleda Boyleova ćerka, pa ga je on tim putem i regrutovao). O bolivudskim glumcima da ne govorimo.
Upravo je i sam film pre svega jedno furiozno postavljanje avanture i romanse u surove uslove savremene Indije, mnogo više nego što je istinski ekspoze života u Indiji. I Boyle zaista mastralno uspeva da unese sve pozitivne atribute oksidentalnog filmmejkinga u priču, nabijajući dobar tempo, kastujući glumce koji se razlikuju i dovodeći priču u parametre koji su svim gledaocima jasni bez prevelikog oslanjanja na neke lokalne kodove koje samo lokalci prepoznaju.
Boyle ne propušta da u sradnji sa svojim snimateljem mezimcem Anthony Dod mantleom, koji je obeležio Boyleov comeback posle lutanja po Americi, odradi niz izuzetno zanimljivih kadrova i da priču kadrira podjednako interesantno i senzacionalno kao što je i sam tempo. Boyleov doživljaj Indije je očigledno vrlo snažan, sa posebnim insistiranjem na gužvi, ogromnim kretanjima masa ljudi i vozil. isto tako, Boyle ne pepoušta da u duhu egzotične melodrame i avanture unese nešto glamura u svoj ghetto faboulous milje mumbajskih slumova, što u ovom konkretnom žanrovskom kontekstu ima smisla.
Važnu ulogu, kao u svim Boyleovim filmovima ima pop muzika. kažem pop muzika pošto Boyleovi filmovi uvek imaju kultne soundtrack albume a ovaj nije izuzetak. Glavni stožeri SLUMDOG MILLIONAIREa su MIA (inače šrilankanka) i AR Rahman. I Boyle sa njima filmu daje posebnu energiju i magnetičnost.
Dev Patel ima makings zvezde, i to je bilo jasno u SKINSu, a u SLUMDOGu to rutinski prenosi na veliki ekran i pokazuje da može da funkcioniše u dugometražnoj priči. Što se ostalih glumaca tiče, oni su odlični, a Boyle odlično koristi specifičan jezik osmišljn za potrebe filma koji je mešavina kolonijalnog i broken Englisha sa hinduom koji je podržan titlovima. Upravo ova manipulacija jezikom potvrđuje da je SLUMDOG bio pripremljen za široku eksploataciju i da čak nije imao ni prepreku stranog jezika opterećenog titlovima.
kad je reč o eventualnim nedostacma filma, meni je u dramaturškom smislu problem bio u tome što se priča pomalo mehanički odvija na bazi flash-backova koji prositiču iz jedne situacije u kojoj ima dosta ponavljanja. Sam mehanizam povezanosti kviza i policijskog isleđivanja na metaforičnom (i konkretnom nivou) je u redu, ali mislim da se možda mogao naći efektniji trigger za prisećanja čak i u tom kontekstu.
Ipak, ono što je meni najzanimljivije to je što u stvari SLUMDOG MILLIONAIRE na neki način ima svoje paralele u našem filmu. Dok sam gledao ovaj film imao sam fleševe na DOM ZA VEŠANJE i RANE. iako bi s moglo reći da us DOM ZA VEŠANJE pre svega ali i RANE bili na neki način prokaženi zbog toga što su se bavili pitoresknijim ali ipak manjinskim delovima našeg društva, kada se pogleda kinematografija koja je kasnije pokušala da izobražava urbane okolnosti i građanski milje, pitanje je čiji su filmovi bili zanimljiviji i energičniji.
Iako je SLUMDOG jedna u suštini racionalna interpretacija ponašanja jednog iracionalnog naroda u iracionalnim okolnostma, ne može se pobeći utisku da je Kusta zapravo prepoznao tu liniju pre 20 godina, ali da je ipak bio potreban britanski i holivudski reditelj kako bi to upakovao u jedan solidan i svima razumljiv bioskopski proizvod.
Ipak, šteta je što na kraju taj bioskopski proizvod nije tako i tretiran nego će završiti manje ili više getoiziran kao art house film i neće doći do klasa koje bi se mogle identifikovati sa pričom.
Izuzetno bizaran detalj jeste to da je koproducent filma Celador, firma koja licencira MILIONERA, iako ovaj kviz ima prilično kontroverznu ulogu u filmu i Boyle ga sigurno ne glorifikuje.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment