Pogledao sam BRANNIGAN Douglasa Hickoxa. Moja ljubav prema matorom i danas već pokojnom Hickoxu je dobrano dokumentovna na ovom forumu.
Ovaj film je njegov pokušaj da se ubaci u holivudski mejnstrim. Nažalost, sam film je takav da je više na liniji nekog kempa nego ozbiljnog ulaza u prvu ligu iz prostog razloga što je reč o pokušaju da se John Wayne, u tom trenutku već prilično oronuo i mator ubaci u milje Clint Eastwooda.
Samim tim John Wayne deluje kao uljez u vlastitom filmu zato što ga Hickox režira u tempu koji Wayneu ne odgovara, sa pričom i likovima koji su svi od reda intrigantniji od Wayneovog lika i čini se da kako film odmiče, Wayne biva istisnut iz samog filma. Sa podelom u kojoj je John Vernon negativac, BRANNIGAN jako vuče na Siegelove filmove iz tog perioda tipa BLACK WINDMILL i sl. Sam Siegel je uspeo da snimi kvintesencijalni Wayneov film u tom periodu, Hickox se u tome nije snašao i u suštini nije uspeo da reši zadatak koji je postavljen pred njega a to je integrcija Waynea u savremene kimenatografske tokove u domenu kriminalističkog filma.
Sam film samim tim ostaje kao prilično zabavan curio sa nekoliko energičnih i vešto postavljenih scena kakve bi se i očekivale od Hickoxa. Edgar Wright ga je prikazivao na Hot Fzztivalu, reviji filmova koja je pratila izlazak filma HOT FUZZ kao preteču susreta mitosa američkog i britanskog policijskog filma. BRANNIGAN to svakako jeste, ali suštinski to preplitanje nije dosledno i dovoljno sprovedeno.
No, na kraju krajeva, kao majstor repertoarskog filma Hickox čini da ovo ostvarenje bude zabavno i a posluži kao solidan fix ljubiteljima 70s krimića kojima Wayne dolazi još samo kao dodatni egzotični dodatak.
* * 1/2 / * * * *
Ovaj film je njegov pokušaj da se ubaci u holivudski mejnstrim. Nažalost, sam film je takav da je više na liniji nekog kempa nego ozbiljnog ulaza u prvu ligu iz prostog razloga što je reč o pokušaju da se John Wayne, u tom trenutku već prilično oronuo i mator ubaci u milje Clint Eastwooda.
Samim tim John Wayne deluje kao uljez u vlastitom filmu zato što ga Hickox režira u tempu koji Wayneu ne odgovara, sa pričom i likovima koji su svi od reda intrigantniji od Wayneovog lika i čini se da kako film odmiče, Wayne biva istisnut iz samog filma. Sa podelom u kojoj je John Vernon negativac, BRANNIGAN jako vuče na Siegelove filmove iz tog perioda tipa BLACK WINDMILL i sl. Sam Siegel je uspeo da snimi kvintesencijalni Wayneov film u tom periodu, Hickox se u tome nije snašao i u suštini nije uspeo da reši zadatak koji je postavljen pred njega a to je integrcija Waynea u savremene kimenatografske tokove u domenu kriminalističkog filma.
Sam film samim tim ostaje kao prilično zabavan curio sa nekoliko energičnih i vešto postavljenih scena kakve bi se i očekivale od Hickoxa. Edgar Wright ga je prikazivao na Hot Fzztivalu, reviji filmova koja je pratila izlazak filma HOT FUZZ kao preteču susreta mitosa američkog i britanskog policijskog filma. BRANNIGAN to svakako jeste, ali suštinski to preplitanje nije dosledno i dovoljno sprovedeno.
No, na kraju krajeva, kao majstor repertoarskog filma Hickox čini da ovo ostvarenje bude zabavno i a posluži kao solidan fix ljubiteljima 70s krimića kojima Wayne dolazi još samo kao dodatni egzotični dodatak.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment