Pogledao sam dugo očekivani JCVD Mabrouka El Mechrija, courtesy of Ginger. Ovaj film je bio dugo i ozbiljno iščekivan pošto se činili da je El Mechri otkrio Sveti Gral filmova sa Van Dammeom u ovoj fazi.
Naime, El Mechri je u ovom filmu pretendovao da adresuje dve ključne opsesije Van dammeovih fanova a to je a) zašto Van Damme kad toliko snima ne pokuša da snimi dobar film b) zašto neko ne pokuša da snimi film o Van Dammeovom životu koji je ionako zanimljiviji od zapleta njegovih renectnih filmova.
Nažalost, El Mechri je samo dotakao ove dve premise a onda je obe upropastio vodeći se sličnim mehanizmom kojim se vodio i Van Damme dok je uništavao svoju karijeru. Prvi kliše pod koji je Van Damme potpao bio je pokušaj da posle par promašaja u najuzbudljivijoj i najkreativnojoj deonici svoje karijere, pokuša da se oživi nastavkom svog najvećeg hita UNIVERSAL SOLDIER, čime se totalno pokopao, a drugi kliše je navlačenje na kokain zbog koga su članovi ekipe nazivali Van Dammea Van Gram. Dakle, Van Damme je čovek klišea koji je propao ponavljajući uspele forme svojih uspelih filmova i poznate klišee sunovrata velikih zvezda.
El Mechri je ponovio slične klišee tako što je svoj film strukturirao kao što kažu kalupi post-RESERVOIR DOGS indie filma, na nejasnoj razmeđi između meta i repertoarskog filma, sa nepotrebnom mešavinom fantazije i realizma, pseudo-anrovske priče i filma-eseja, pokušavši da jedan naslov ugura sve moguće ready made postavke Sundance filma.
Samim tim JCVD je frustrirajući film zato što kako koji sekund odmiče tako se ovaj film udaljava od ogormnog kvaliteta koji je mogao da ima.
Na kraju, postaje čak i prilično mučan nezavisni film u kome negativni apsekti dominiraju nad pozitivnim.
Međutim, svežina koncepta a u kontekstu Van Dammeovog trenutnog stanja omogućuje da se ovaj naslov posmatra kao neka vrsta preokreta u njegovoj karijeri. Naravno da pravi fanovi znaju još od Ringo Lamovog REPLICANTa da on zna da glumi, no lepo je da ovaj festivalski hit sa tim upozna i kritiku koja ne prati DTV ponudu.
Nažalost, El Mechri, koliko god da je uspeo na nivou gimmicka, nije uspeo da istinski snimi bolji film od onoga što Van damme sada snima. Međutim, iza žaljenja nad propuštenom prilikom ipak ostaje osmeh na licima fanova koji su sada sa ovim prehvaljenim filmom, a koji je u suštini lošiji od mnogih DTV naslova, dobili potvrdu da ni Van Dammeov uspeh niti njegov neuspeh nisu bazirani na realnim rezultatima.
I to je negde tačno, Van Damme je u DTV fazi snimio naslove poput SECOND IN COMMAND, REPLICANT ili IN HELL koji su bolji od njegovih najvećih komercijalnih hitova iz theatrical faze, da ne govorim o tome da je Van Damme bio učilo u holivudskim debijima John Wooa, Tsui Harka i Ringo Lama a da je recimo potpuno zaboravljeni KNOCK OFF jedan izuzetan film u njegovom opusu.
Stoga, JCVD će nadam se Van Dammeu doneti još poneku respektabilnu ulogu u Evropi, u koju bi, a imajući u vidu uspon francuske i ruske industrije industrije akcijaša trebalo i da se preseli.
* * / * * * *
Naime, El Mechri je u ovom filmu pretendovao da adresuje dve ključne opsesije Van dammeovih fanova a to je a) zašto Van Damme kad toliko snima ne pokuša da snimi dobar film b) zašto neko ne pokuša da snimi film o Van Dammeovom životu koji je ionako zanimljiviji od zapleta njegovih renectnih filmova.
Nažalost, El Mechri je samo dotakao ove dve premise a onda je obe upropastio vodeći se sličnim mehanizmom kojim se vodio i Van Damme dok je uništavao svoju karijeru. Prvi kliše pod koji je Van Damme potpao bio je pokušaj da posle par promašaja u najuzbudljivijoj i najkreativnojoj deonici svoje karijere, pokuša da se oživi nastavkom svog najvećeg hita UNIVERSAL SOLDIER, čime se totalno pokopao, a drugi kliše je navlačenje na kokain zbog koga su članovi ekipe nazivali Van Dammea Van Gram. Dakle, Van Damme je čovek klišea koji je propao ponavljajući uspele forme svojih uspelih filmova i poznate klišee sunovrata velikih zvezda.
El Mechri je ponovio slične klišee tako što je svoj film strukturirao kao što kažu kalupi post-RESERVOIR DOGS indie filma, na nejasnoj razmeđi između meta i repertoarskog filma, sa nepotrebnom mešavinom fantazije i realizma, pseudo-anrovske priče i filma-eseja, pokušavši da jedan naslov ugura sve moguće ready made postavke Sundance filma.
Samim tim JCVD je frustrirajući film zato što kako koji sekund odmiče tako se ovaj film udaljava od ogormnog kvaliteta koji je mogao da ima.
Na kraju, postaje čak i prilično mučan nezavisni film u kome negativni apsekti dominiraju nad pozitivnim.
Međutim, svežina koncepta a u kontekstu Van Dammeovog trenutnog stanja omogućuje da se ovaj naslov posmatra kao neka vrsta preokreta u njegovoj karijeri. Naravno da pravi fanovi znaju još od Ringo Lamovog REPLICANTa da on zna da glumi, no lepo je da ovaj festivalski hit sa tim upozna i kritiku koja ne prati DTV ponudu.
Nažalost, El Mechri, koliko god da je uspeo na nivou gimmicka, nije uspeo da istinski snimi bolji film od onoga što Van damme sada snima. Međutim, iza žaljenja nad propuštenom prilikom ipak ostaje osmeh na licima fanova koji su sada sa ovim prehvaljenim filmom, a koji je u suštini lošiji od mnogih DTV naslova, dobili potvrdu da ni Van Dammeov uspeh niti njegov neuspeh nisu bazirani na realnim rezultatima.
I to je negde tačno, Van Damme je u DTV fazi snimio naslove poput SECOND IN COMMAND, REPLICANT ili IN HELL koji su bolji od njegovih najvećih komercijalnih hitova iz theatrical faze, da ne govorim o tome da je Van Damme bio učilo u holivudskim debijima John Wooa, Tsui Harka i Ringo Lama a da je recimo potpuno zaboravljeni KNOCK OFF jedan izuzetan film u njegovom opusu.
Stoga, JCVD će nadam se Van Dammeu doneti još poneku respektabilnu ulogu u Evropi, u koju bi, a imajući u vidu uspon francuske i ruske industrije industrije akcijaša trebalo i da se preseli.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment