Podsetio sam se klasika Gorana Markovića MAJSTORI, MAJSTORI! Iako su u istoriji SFRJ filma retka spotless remek-dela, a ovo svakako nije jedno od njih, uprkos svim svojim greškama ovaj naslov spada u sam vrh onoga što je kod nas snimano.
Ovaj film Gorana Markovića pre svega odlikuju jako dobro osmišljena konceptualna rešenja na svim nivoima. Na planu priče, sjajno je rešenje što je film smešten u jedan dan, i što praktično prati 24 sata u jednoj školi u koja prilično uverljivo uspeva da smesti niz događaja koji mahom funkcionišu. Zatim, na planu zapleta, odlično je što se film nadovezuje na prepoznatljivu matricu Gogoljevog REVIZORA što čini da se u priču unese neka vrsta ready made znakovitosti koja proističe iz samog Gogoljevog izvornika.
Zatim, na planu režije, lokacja novosagrađene škole je sjajna. Ne samo da je arhitektura sedamdesetih u Jugoslaviji izuzetno fotogenična nego bi se moglo reći da izgleda istovremeno i kao savršen reprezent duha vremena a istovremeno i kao simbol Jugoslavije kao jedne too good to be true platforme što će ona na kraju postati. U samom filmu, u jednom trenutku direktorka počinje da priča kako je škola počela da se kvari kada je postala savremena, dobila novu zgradu, puno učenika i postala ustanopva za uzor. Zar to nije zapravo prilča o Jugoslaviji koja je u svojoj najdekadentnijoj fazi bila najzabavnija.
Na rediteljskom planu, Marković sve radi školski, vrlo precizno i jasno sa rediteljskom kulturom koju ima malo koji naš reditelj.
O glumačkim bravurama i harizmi stavljenim u funkciju da ne govorimo. U filmu su vrlo odmerene i ozbiljne uloge ostvarili čak i Ljuba Moljac i Zoran Radmilović koji su poznati kao sjajni glumci koji razaraju celinu, dok su Berček i Paja Vuisić prosto ponovili ono što ih čini zvezdama a Semka Sokolović Bertok i Pepi Laković su napravili autentične karaktere. Kad je o radu sa glumcima reč, Goran u ovom trenutku svoje karijere nije imao premca.
Uloga Radeta Markovića u ulozi Miloja je briljantno pripremljena, po uzoru na Gogolju i shodno tome Nušića. "Miloje je sila!", naglašava na početku Pepijev lik i ovaj lik je toliko dobro pripremljen kroz reakcije drugih likova da kada se Rade pojavi zaista dominira.
Ono što je u glumačkom smislu najslabiji deo filma jeste Goranova posveta praškoj školi odnosno radu sa naturščicima, a to je sama Keva koja je prilično nezahvalan lik za naturščika jer je pasivna.
Kad je o slabim delovima reč, i deonica sa Milojem i direktorkom ima tendenciju da bud malo konfuzna pošto Milojeva agenda tu postaje malo nejasna.
Takođe, trebalo je izbaciti i prebukvalnu, i isto tako konfuznu poentu filma sa Berčekovom recitacijom pesme o majstorima koja sve zaokružuje na jedan istovremeno i prebukvalan i nejasan način. Sličan problem Goran ima i u TURNEJI sa monologom Jelene Đokić.
Treći nedostatak je prilično preposterous seksualna praksa profesora fizičkog tarzanofila koja nije ni autentinčno perverzna ni smešna.
Međutim, izvan toga MAJSTORI, MAJSTORI! je zaista izvanredan film koji pokazuje šta je zapravo dalo kredibilitet tadašnjoj i kasnijoj dominaciji praške škole koja nažalost kasnije nije postizala ovakve rezultate a iznedrila je i prilično slabe epigone.
Ipak, njihov uspeh nije potpuno proizvoljan a MAJSTORI, MAJSTORI! jeste jedno od objašnjenja.
* * * 1/2 / * * * *
Ovaj film Gorana Markovića pre svega odlikuju jako dobro osmišljena konceptualna rešenja na svim nivoima. Na planu priče, sjajno je rešenje što je film smešten u jedan dan, i što praktično prati 24 sata u jednoj školi u koja prilično uverljivo uspeva da smesti niz događaja koji mahom funkcionišu. Zatim, na planu zapleta, odlično je što se film nadovezuje na prepoznatljivu matricu Gogoljevog REVIZORA što čini da se u priču unese neka vrsta ready made znakovitosti koja proističe iz samog Gogoljevog izvornika.
Zatim, na planu režije, lokacja novosagrađene škole je sjajna. Ne samo da je arhitektura sedamdesetih u Jugoslaviji izuzetno fotogenična nego bi se moglo reći da izgleda istovremeno i kao savršen reprezent duha vremena a istovremeno i kao simbol Jugoslavije kao jedne too good to be true platforme što će ona na kraju postati. U samom filmu, u jednom trenutku direktorka počinje da priča kako je škola počela da se kvari kada je postala savremena, dobila novu zgradu, puno učenika i postala ustanopva za uzor. Zar to nije zapravo prilča o Jugoslaviji koja je u svojoj najdekadentnijoj fazi bila najzabavnija.
Na rediteljskom planu, Marković sve radi školski, vrlo precizno i jasno sa rediteljskom kulturom koju ima malo koji naš reditelj.
O glumačkim bravurama i harizmi stavljenim u funkciju da ne govorimo. U filmu su vrlo odmerene i ozbiljne uloge ostvarili čak i Ljuba Moljac i Zoran Radmilović koji su poznati kao sjajni glumci koji razaraju celinu, dok su Berček i Paja Vuisić prosto ponovili ono što ih čini zvezdama a Semka Sokolović Bertok i Pepi Laković su napravili autentične karaktere. Kad je o radu sa glumcima reč, Goran u ovom trenutku svoje karijere nije imao premca.
Uloga Radeta Markovića u ulozi Miloja je briljantno pripremljena, po uzoru na Gogolju i shodno tome Nušića. "Miloje je sila!", naglašava na početku Pepijev lik i ovaj lik je toliko dobro pripremljen kroz reakcije drugih likova da kada se Rade pojavi zaista dominira.
Ono što je u glumačkom smislu najslabiji deo filma jeste Goranova posveta praškoj školi odnosno radu sa naturščicima, a to je sama Keva koja je prilično nezahvalan lik za naturščika jer je pasivna.
Kad je o slabim delovima reč, i deonica sa Milojem i direktorkom ima tendenciju da bud malo konfuzna pošto Milojeva agenda tu postaje malo nejasna.
Takođe, trebalo je izbaciti i prebukvalnu, i isto tako konfuznu poentu filma sa Berčekovom recitacijom pesme o majstorima koja sve zaokružuje na jedan istovremeno i prebukvalan i nejasan način. Sličan problem Goran ima i u TURNEJI sa monologom Jelene Đokić.
Treći nedostatak je prilično preposterous seksualna praksa profesora fizičkog tarzanofila koja nije ni autentinčno perverzna ni smešna.
Međutim, izvan toga MAJSTORI, MAJSTORI! je zaista izvanredan film koji pokazuje šta je zapravo dalo kredibilitet tadašnjoj i kasnijoj dominaciji praške škole koja nažalost kasnije nije postizala ovakve rezultate a iznedrila je i prilično slabe epigone.
Ipak, njihov uspeh nije potpuno proizvoljan a MAJSTORI, MAJSTORI! jeste jedno od objašnjenja.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment