Pogledali smo Kunac i ja hrvatski krimić RUSKO MESO Lukasa Nole. Iako je teško žanrovski definisati ovaj film, najpre bih ga definisao kao krimić.
Naime, priča prati devojku koja želi da istraži i osveti ubistvo svoje sestre koja se bavila prostitucijom. Smatra da je najbolji način za to ukoliko se zaposli u bordelu i sama počne da radi kao kurva.
U bordelu međutim shvata da je vlasnik zapravo umešan u mnogo kritičnije poslove koji će mu doći glave i da mora da stane u red kako bi ga ubila.
Nažalost, sve ono što su ključni elementi zapleta se uglavnom prepriča ili se prebrzo odvija dok nevažne stvari poput dugih priča među kurvama i sl. zauzimaju i previše vremena. U tom smislu RUSKO MESO je odličan primer kako reditelj ne ume da razdvoji važno od nevažnog i koliko je jednu premisu imao kad je pisao a drugu kad je režirao film.
Priča je smeštena u vreme Domovinskog rata tako da su zanimljivi detalji u kojima se sporadično pominju i Srbi, i nabavka oružja za vojsku uz pomoć krimosa i sl. Međutim, suštinski film je na bizaran način potpuno temporalno izmešten pošto ima deonica u kojima javna kuća izgleda kao neki pogrešno shvaćen remiks vestern ikonografije, a ulice Zagreba povremeno dobijaju potpuno sulud exploitation oreol carpenterovskog tipa.
Očigledan uticaj na Nolu ostvario je Tony Scottov TRUE ROMANCE, ima lik narkodilera koji je preslikan Gary Oldman iz ovog filma, kao i završni obračun. Nažalost, Nola je jako pogrešno shvatio Scotta. Gotovo je neverovatno kako neko ko pravi film po uzoru na TRUE ROMANCE može da snimi ovakav film.
Nola je okoreli erotoman pa ne čudi da je rediteljski najzainteresovaniji za scene seksa. Iako ni one nisu poreviše uspešne i začuđujuće malo mesa se vidi, ipak u njima je evidentna snažna rediteljeva zainteresovanost.
U odbranu filma, mogu reći i to da je kopija filma bila prilično užasna, tako da bi možda na očuvanijoj kopiji delovao pristojnije. Ovako, RUSKO MESO ostaje kao nepretenciozna hrvatska preteča Bajićevog LEPOG PLAVOG DUNAVA.
* 1/2 / * * * *
Naime, priča prati devojku koja želi da istraži i osveti ubistvo svoje sestre koja se bavila prostitucijom. Smatra da je najbolji način za to ukoliko se zaposli u bordelu i sama počne da radi kao kurva.
U bordelu međutim shvata da je vlasnik zapravo umešan u mnogo kritičnije poslove koji će mu doći glave i da mora da stane u red kako bi ga ubila.
Nažalost, sve ono što su ključni elementi zapleta se uglavnom prepriča ili se prebrzo odvija dok nevažne stvari poput dugih priča među kurvama i sl. zauzimaju i previše vremena. U tom smislu RUSKO MESO je odličan primer kako reditelj ne ume da razdvoji važno od nevažnog i koliko je jednu premisu imao kad je pisao a drugu kad je režirao film.
Priča je smeštena u vreme Domovinskog rata tako da su zanimljivi detalji u kojima se sporadično pominju i Srbi, i nabavka oružja za vojsku uz pomoć krimosa i sl. Međutim, suštinski film je na bizaran način potpuno temporalno izmešten pošto ima deonica u kojima javna kuća izgleda kao neki pogrešno shvaćen remiks vestern ikonografije, a ulice Zagreba povremeno dobijaju potpuno sulud exploitation oreol carpenterovskog tipa.
Očigledan uticaj na Nolu ostvario je Tony Scottov TRUE ROMANCE, ima lik narkodilera koji je preslikan Gary Oldman iz ovog filma, kao i završni obračun. Nažalost, Nola je jako pogrešno shvatio Scotta. Gotovo je neverovatno kako neko ko pravi film po uzoru na TRUE ROMANCE može da snimi ovakav film.
Nola je okoreli erotoman pa ne čudi da je rediteljski najzainteresovaniji za scene seksa. Iako ni one nisu poreviše uspešne i začuđujuće malo mesa se vidi, ipak u njima je evidentna snažna rediteljeva zainteresovanost.
U odbranu filma, mogu reći i to da je kopija filma bila prilično užasna, tako da bi možda na očuvanijoj kopiji delovao pristojnije. Ovako, RUSKO MESO ostaje kao nepretenciozna hrvatska preteča Bajićevog LEPOG PLAVOG DUNAVA.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment