Robert Thom i Edward DeBlasio su napisali teleplay da bi bračni par Hugo Butler i Jean Rouverol napisali scenario za film THE LEGEND OF LYLAH CLARE. Posle dosta godina sam ga reprizirao i utisak mi je bio sličan. Robert Aldrich na vrhuncu moći posle THE DIRTY DOZEN snima svoj komentar filmske industrije, kombinujući hičkokovsku temu opsesije i dvojnice iz VERTIGO - usput uključujući Kim Novak u glavnoj ulozi, sa strogim komentarom u odnosu na studije, filmske medije, francuske kritičare i italijanske žigole.
Film je zabavan, ali i sleazy, i sve to je u Aldrichevom duhu. LYLAH CLARE međutim dobija na posebnoj težini kao film iz 1968. godine u epohi ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD, i obrađuje neke slične motive. Jedan od njih je mogućnost filma da promeni istoriju, da prikaže stvari drugačijim nego što su bile, samo da bi zalečio traumu. Isto tako određeni elementi lika Ilse Cunningham mogu da se prepoznaju u načinu na koji je Tarantino tretirao Margot Robbie kao Sharon Tate. Njena scena šetnje po gradu, dolazak pod marquee na kom se prikazuje THE DIRTY DOZEN deluje kao da su omažirani upravo Aldrichevi postupci.
Intenzitet Aldrichevog pripovedanja stvara mnogo jači tonus u priči koja je u suštini više melodrama, ali on tom napetošću smanjuje melodramski eksces, i menja predznak ono što su Butler i Rouverol ponudili na papiru.
* * * / * * * *
Film je zabavan, ali i sleazy, i sve to je u Aldrichevom duhu. LYLAH CLARE međutim dobija na posebnoj težini kao film iz 1968. godine u epohi ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD, i obrađuje neke slične motive. Jedan od njih je mogućnost filma da promeni istoriju, da prikaže stvari drugačijim nego što su bile, samo da bi zalečio traumu. Isto tako određeni elementi lika Ilse Cunningham mogu da se prepoznaju u načinu na koji je Tarantino tretirao Margot Robbie kao Sharon Tate. Njena scena šetnje po gradu, dolazak pod marquee na kom se prikazuje THE DIRTY DOZEN deluje kao da su omažirani upravo Aldrichevi postupci.
Intenzitet Aldrichevog pripovedanja stvara mnogo jači tonus u priči koja je u suštini više melodrama, ali on tom napetošću smanjuje melodramski eksces, i menja predznak ono što su Butler i Rouverol ponudili na papiru.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment