MORTAL

MORTAL Andrea Oevredala nažalost pokazuje da on nastavlja da luta posle maestralnog TROLLJEGEREN. Prvo je dugo čekao na priliku a onda kada ju je dobio snimio je dva mediokritetska filma koja su bolje prošla nego što su zaslužila, a onda se vratio u Norvešku i ušao u pokušaj da snimi novrveško-američkog filma sa Natom Wolffom u glavnoj ulozi.

Ovo je moglo zvučati kao Oevredalov povratak kući ali sa holivudskim kontaktima i kapacitetom da isplasira nešto na globalnom nivou.

Nažalost, MORTAL je slabiji i od THE AUTOPSY OF JANE DOE i od krajnje mediokritetskog SCARY STORIES TO TELL IN THE DARK.

Ovo je film koji pretenduje da se pozicionira kao jedna od onih priča koje se kao zbivaju u “realnosti” a obrađuju neki superherojski/ mitološki trop. Ova forma je done to death u knjigama, a dosta se arči i na filmu, pa ipak čini mi se da na filmu nije toliko istrošena.

Nat Wolff igra mladog Amerikanca norveškog porekla koji u postojbini počinje da shvata da ima super moći, iliti da je možda Thor na Zemlji.

I onda naravno to otkriva okolina, onda naravno američka vlada želi da ga se dokopa, onda naravno stvari kreću da se odbijaju u smeru nesporazume, nekakvih akcionih set-pieceova, nekih stupidnih karakternih razmena, i sve u svemu, ne desi se ništa naročito dobro.

Film je pedantno realizovan ali bez one inspiracije koje je bilo u TROLLJEGEREN. Čak bih rekao da je tako bezlično snimljen da malo vuče i na televizijski sadržaj.

Oevredal sa ovim filmom, sa sve faktorom COVID-19 nije otišao dalje od striminga, ali pad se nije zaustavio pandemijom. 

* * / * * * *