PROJECT POWER

Henry Joost i Ariel Schulman, kako kaže Lazar Bodroža, “naša dva pobratima za Amerike”, snimili su svoj prvi mejnstimizovani akcioni triler za Netlfix. Kad kažem mejnstrimizovani, pod tim mislim da se bave tropima i formatom u kom nema prostora da se koriste nekim svojim off the wall rešenjima kao što su found footage, socijalne mreže, alternativni izvori slike i sl.

PROJECT POWER je alt-superherojski film, alt u smislu da se referiše na stripove i filmove koji postoje, dakle pokišava da bude smešten u “našoj stvarnosti” ali da istovremeno u nekakav kontekst uvede stripovske superheroje.

U tom pogledu, ako posmatramo iz vizure Netflixa, onda je PROJECT POWER sličan BRIGHTu. U oba slučaja se integrišu u suštini urbani policijski triler sa nekim drugim žanrom. Tamo je bio fantasy, ovde je superhero.

BRIGHT je u tom smislu bogatiji, radikalniji jer PROJECT POWER je priča o ljudima koji popiju pilulu i na pet minuta dobijaju neku supermoć koju nose u sebi, ili umru. Dakle nema trajnije mitologije izvan toga, ali ima prostora za razvoj comicbookish univerzuma ako zatreba.

Zatim, PROJECT POWER je u velikoj meri i to na zdrav način vezan sa Woke kulturom. Glavni junaci su iz afroameričkog miljea, priča je smeštena u Nju Orleans, i sve to je dosta vešto uvezano.

Jamie Foxx igra misterioznog lovca na prodavce pilula koje bude supermoći. Dominique Fishback glumi wannabe reperku i klinku zlatnog srca koja valja pilule ali zapravo pomaže i poštenom policajcu, kog igra Joseph Gordon-Levitt.

Ova glumačka okosnica je sjajna a Mattson Tomlin im daje likove koji dišu, u priči koja je konvencionalna ali svesna svog karaktera, spremna da se zabavlja sa njim. Odnosi među likovima i neke situacije su mnogo bolje nego što bi se očekivalo od filma koji do te mere svesno želi da se lati konvencija. Isto tako Schulman i Joost nisu Taylor i Neveldine, ali ih pomalo kanališu na svoj način u akcionim prizorima.

Možemo naravno nabrajati stripove i filmove na koje PROJECT POWER liči, od HOURMANa do BRIGHTa ali to nije poenta. Naime, ovaj film nijedan uticaj ne krije, i svaki od njih kada koristi i pozdravi. Da li je to dovoljno da se filmu oprosti oslanjanje na druge radove? Sve je to relativno, nije citat manje citat zato što je osvešćen.

Mešutim, ono što ovaj film definitivno jeste - prvo energičan i uzbudljiv akcioni urbani film, sa dobrim likovima, sa energičnim i zdravim društvenim angažmanom, zatim jedan veoma šarmantan i motivišući žanrovski rad, i pravi kambek onoga što volimo u crowd pleaser filmu.

Sada se nalazimo u periodu bez bioskopskih blokbastera, iako mnogi od njih idu i tek će ići na streaming. Pred nama je jedno Čišćenje za koje mislim da će biti izuzetno važno, već mesecima nismo imali neke spektakle po stripovima, nismo imali neke Nolane i takva čuda koja vrebaju na nas, i meni je to moram priznati prijavlo.

PROJECT POWER nudi ono što bi ti filmovi trebalo da nam pruže na nivou emocije i radosti, ali u svojoj suštini ipak nije to. Ovo je B-film sa adekvatnom temom, snimljen sa dozom neophodne prljavštine.

Schulman i Joost su reditelji koji barataju konceptima u svom izrazu i umeju da budu sofiticiraniji od mnogih. Međutim, ovde nema kalkulacije, ubaciju oni svoj quirk ali akcija je akcija, i momci su se snašli. Ako pogledamo spisak ekipe, ima tu iskusnih saradnika, ali niko ko bi mogao u potpunosti preuzeti taj teret.

Rezultat je film koji nema raskorak između svoje forme i sadržaja, nije A+ produkcija na pulpy tema. On je ono što treba da bude i doneo mi je uživanje slično McGuiganovom PUSHu. Ne znam koliko taj naslov danas znači, ali to je samo razlog više da ga pogleda onaj ko nije, i reprizira onaj ko jeste. 

* * * 1/2 / * * * *