СПУТНИК Jegora Abramenka je film koji zaslužuje analizu jer je reč o rip-offu ALIENa smeštenom u sovjetska vremena, i sa jakim uticajem sovjetske fantastike i pogleda na svet. Zanimljivo je da su Sovjeti bili ključna sila uz SAD u svemirskoj trci, ali da su izuzev SOLARISa imali manji broj značajnih filmova o kosmosu, kako u pogledu istinitih priča tako i u domenu žanrovskih priča.
Poslednjih godina međutim Rusi pokušavaju da to nadoknade i snimaju filmove o Gagarinu, Leonovu ali i razne SF i horor fikcije. СПУТНИК je u tom smislu rip-off ALIENa. Glavna junakinja je psihološkinja koja je dovedena da istraži slučaj kosmonauta koji se vratio na Zemlju u čudnom stanju, sa amnezijom, da bi se ispostavilo da je zapravo stupio u simbiotski odnos sa opasnim vanzemaljskim predatorom.
СПУТНИК lepo ekonomiše svojim kartama, nikad ne zalazeći na teritoriju klasičnog suspense horora, mada ima i body horora i creature featurea i suspensea u sebi, već razmatra - što je tipično za sovjetsku fantastiku .- jedno biće na tragu Aliena, iz ugla jedne dijalektike u kome je ono nerazumni predator ali možda i nije, i postoji pokušaj da se ono "razume".
Naravno, creature u ovom filmu nije E.T., naprotiv i ne budi bilo kakvu vrstu sentimentalnosti ali svakako jeste jedna drugačija prezentacija Drugog jer se bazira na vizuelnom žargonu i SF anatomskim premisama zastrašujućih filmskih monstruma sa kojima nema nikakve identifikacije sem najdubljeg užasa, a onda se prevodi u okvir jednog narativa u kom se sa takvim bićem ipak "pregovara".
Film je zanimljiv i mimo ovih značenjskih slojeva. Iako je sam creature efektno urađen, ne bih ovaj naslov definisao kao visokooktanski SF horor, već jedno dosta autonomno žanrovsko delo koje polazi iz "priče" pa se potom oslanja na žanr.
U tom smislu, ako imamo u vidu sam izgled monstruma, na tragu možda najviše onog bića iz Espinosinog LIFEa, deo publike može možda osetiti da je film nedovoljno intenzivan. Meni je s druge strane prijao taj pristup creature featureu u kom ripper sekvenci u klasičnom smislu nema previše, i gde se ulazi više u samu anatomiju odnosa između ljudi i između ljudi i bića iz kosmosa.
* * * / * * * *
Poslednjih godina međutim Rusi pokušavaju da to nadoknade i snimaju filmove o Gagarinu, Leonovu ali i razne SF i horor fikcije. СПУТНИК je u tom smislu rip-off ALIENa. Glavna junakinja je psihološkinja koja je dovedena da istraži slučaj kosmonauta koji se vratio na Zemlju u čudnom stanju, sa amnezijom, da bi se ispostavilo da je zapravo stupio u simbiotski odnos sa opasnim vanzemaljskim predatorom.
СПУТНИК lepo ekonomiše svojim kartama, nikad ne zalazeći na teritoriju klasičnog suspense horora, mada ima i body horora i creature featurea i suspensea u sebi, već razmatra - što je tipično za sovjetsku fantastiku .- jedno biće na tragu Aliena, iz ugla jedne dijalektike u kome je ono nerazumni predator ali možda i nije, i postoji pokušaj da se ono "razume".
Naravno, creature u ovom filmu nije E.T., naprotiv i ne budi bilo kakvu vrstu sentimentalnosti ali svakako jeste jedna drugačija prezentacija Drugog jer se bazira na vizuelnom žargonu i SF anatomskim premisama zastrašujućih filmskih monstruma sa kojima nema nikakve identifikacije sem najdubljeg užasa, a onda se prevodi u okvir jednog narativa u kom se sa takvim bićem ipak "pregovara".
Film je zanimljiv i mimo ovih značenjskih slojeva. Iako je sam creature efektno urađen, ne bih ovaj naslov definisao kao visokooktanski SF horor, već jedno dosta autonomno žanrovsko delo koje polazi iz "priče" pa se potom oslanja na žanr.
U tom smislu, ako imamo u vidu sam izgled monstruma, na tragu možda najviše onog bića iz Espinosinog LIFEa, deo publike može možda osetiti da je film nedovoljno intenzivan. Meni je s druge strane prijao taj pristup creature featureu u kom ripper sekvenci u klasičnom smislu nema previše, i gde se ulazi više u samu anatomiju odnosa između ljudi i između ljudi i bića iz kosmosa.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment