GREED

GREED Michaela Winterbottoma je komedija na liniji rada Armstronga i Baina, koja dolazi u trenutku kada je HBO serija SUCCESSION u potpunosti obadila ovaj fenomen na najozbiljniji mogući način.

Kako posle SUCCESSIONa snimiti brutalnu komediju o bogatašima? Pa isto kao i marširati posle Rusa? Teško. A Winterbottom nije taj čovek.

Otud Steve Coogan, Isla Fisher i David Mitchell stoje tu kao jaki glumački štihovi, i film ima solidan production value, međutim van toga on nije ništa više od lagane supstitucije za SUCCESSION.

Naravno, sama deplasiranost GREEDa u odnosu na ovu HBO seriju nije njegov jedini problem. Štaviše, ovaj film čak nije ni toliko loš, koliko mu baš zbog toga mnogo fali da bi bio dobar.

U tom pogledu, ta slabost filma možda je manje vidljiva onima koji nisu gledali mnogo Iannuccija, i koji ne znaju rad Armstronga i Baina jer će njima barem estetski delovati sveže.

GREED je na neki način pokušao da se uključi kao britanska dopuna recentnih američkih kritika bogatih ljudi i u tome nažalost ne nudi ništa novo, sem malo svežine te promene ambijenta.

U svakom slučaju, GREED ima dosta labavu strukturu koja dosta podseća na televiziju, i onda ti i pojačava taj osećaj nadovezivanja na televizijske materijale. Isto tako ima jaku glumačku podelu koja se trudi i time se malo oporavlja.

Ipak, ukupno uzev, GREED je mnogo niže dobacio od onoga što su mu bile ambicije. 

* * / * * * *