SANGARID

DISKO JA TUUMASODA mi je jedan od dražih dokumentarnih filmova iz prošle decenije, i odlično je objasnio uticaj zapadne popularne kulture koja je dopirala do SSSR preko baltičkih republika, efikasno i precizno prikzujući kako su se neki fenomeni poput VHS razvijali u SSSR.

Reditelj tog filma Jaak Kilmi snimio je film SANGARID koji prokaziju grupu estonskih mladića koji praktično iz dosade beže u Švedsku preko Finske i tamo prolaze ceo put od heroja i javnih ličnosti sve do razočaranih bauštelaca i pljačkaša.

Kilmijev film je sveden, precizan, duhovit, nije u svakoj prilici maksimalno uverljiv, ali ima energiju, tako da čak i kada odlazi korak dalje u neke sfere koje deluju neuverljivo, nikada ne gubi na narativnom zamajcu.

Stoga, SANGARID je veoma simpatičan, nepretenciozni programmer koji prikazuje osamdesete kao bezbrižan period i ne insistira ni na jednom vidu politizacije. 

U tom smislu, SANGARID ima bitno relaksiraniji odnos prema SSSRu od mnogih baltičkih filmova o toj epohi, i usmeren je ka publici, čemu prilazi dostojanstveno. 

U određenom smislu, podsetio me je na film BAL NA VODI Jovice Aćina i moram priznati da je dao sliku slične priče, samo bez ideoloških pretenzija i sentimentalnosti.

* * * / * * * *