ZLOGONJE

ZLOGONJE Raška Miljkovića je ekranizacija romana za decu i mlade Jasminke Petrović. Ova spisateljica je ove godine dobila još jednu ekranizaciju, dodeljena su sredstva za snimanje filma LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM pa je interesantno videti kako dobijamo pisca za decu i mlade koji dobija kontinuirani tretman na filmu.

Scenario za film su pisali Marko Manojlović i Miloš Krečković. Reč je o melodrami namenjenoj podjednako deci i odraslima u pogledu onoga šta se u njoj dešava, ali teško je tačno razaznati kome je tačno ovaj film NAMENJEN i to razlikovati od onoga ko može da ga gleda.

Stoga, ja bih pre rekao da ovaj film mogu da gledaju i deca i odrasli, a to kome je namenjen ostaje pomalo nejasno. U izvesnom pogledu, u sebi nosi nešto one elegičnosti i trezvenosti koju su imali dečji filmovi iz SFRJ, poput radova Jovana Rančića, naslova poput POSLEDNJE TRKE i sl. Dakle, film pripada tradiciji “tužnih” filmova za decu.

Glavni junak je dečak koji boluje od paralize i ima napornu svakodnevnu rutinu vežbi, teškoće u kretanju, nevolje u školi. Bekstvo od toga nalazi u fantazijama o svom omiljenom strip superjunaku Šejdu. Jednog dana upoznaje drugaricu nemirnog duha koja je svoje porodične probleme formulisala kao bajkoviti narativ i njih dvoje polaze u akciju ne bi li njenu situaciju razrešili.

U tom odnosu prema fantazijama i prema fabulacijama kroz koje se artikulišu traume, ovaj film zapravo upada u najveći problem na planu toga kome je “namenjen”. Naravno, starijem gledaocu je jasno da je devojčica predstavila svoju porodičnu situaciju kao fantaziju i ona nije ni tretirana kao funkconalna fantazija koja će se do kraja filma raspršiti i rezultirati sa suočavanjem junakinje sa istinom.

Čini mi se da bi u filmu namenjenom deci, strategija u kojoj se fantazija tretira sa punim uverenjem sve dok se ne rasprši u završnici bila znatno korisnija i bolje komunicirala sa decom. Ovako, imamo izvesnu antiklimaktičnost, a onda je ilustrativna i za generalmu strukturalnu manjkavost filma.

Naime, film prosto nema jasno definisanu strukturu u pogledu razvoja priče, neki delovi postaju bitni pa onda nestanu, i da bi komunicirao lakše sa decom čini mi se da bi morao da bude i više tropey. I ja kao stariji gledalac sam imao teškoće da gledajući film prepoznam u kojoj se fazi priče nalazim, što je OK u nekom arty filmu koji interveniše na strukturi ali ne i na filmu namenjenom deci.

Rediteljski postupak Raška Miljkovića je artikulisan, sveden, rekao bih dosta “starački” ako imamo u vidu da je reč o debitantu, i više podseća na reditelje generacije Miloša Radovića.

Deca glumci su odlični, i oni su svakako jedan od najjačih aduta ovog filma.

No, sve ove primedbe na stranu, bitno je pre svega saznati kako deca reaguju na ovaj film. Čini mi se da je to ipak najvažnije. Isto tako rekao bih da sam gledajući ovaj film bio u dosta velikom grču jer sam pokušavao da prepoznam na koji način bi se estetika dečjeg filma mogla prilagoditi našem podneblju i ovom trenutku u našoj kinematografiji. Serijal o KOKOU po Kušanovim romanima, može biti referenca ali i ne mora jer je on svoju okrenutost deci bazirao na detektivskim narativima, i na smeštanju u epohu. ZLOGONJE nemaju nijedan od tih otklona.

Fotografija Mikše Anđelića je vrlo “čista”, estetizovana, podseća pomalo na onaj ulepšani Beograd iz reklama. Međutim, ZLOGONJE same jesu baš takve. One daju jedan “pomeren” izgled svega, i tu ne mislim vizuelno već suštinski. Ovo je urabni film sa namerom da komunicira sa decom. Stvara sliku da naša kinematografija kao tobože brine o tome šta se u njoj dešava i šta se pravi. Otud “ulepšani” svet jeste sasvim u duhu “ulepšane” slike naše kinematogradije koju dobijamo kroz sam film.

ZLOGONJE su eksces u najboljem smislu. I čini mi se da ovaj film uprkos svim njegovim lutanjima predstavlja jedan izuzetno zdrav događaj za naš film. Olakšavajuća okolnost mu je svakako to što je zakoračio na polje na kom odavno neki naš film nije hodio, a i ako jesi neki poput AGIJA I EME, to nisu radili uspešno.

Kao i AGIJA I EMU i ZLOGONJE distribuira Taramount. Videćemo da li će uspeti da ponovi čak i onaj mali rezultat koji su AGI I EMA imali. Pored estetike, naš dečji film nalazi se i u krizi publike. Ona naprosto nije spremna za naš film ovog tipa. Ako ZLOGONJE ne napune sale, ne znači da od ovakvih filmova treba odustati.

* * / * * * *