Mateo Gil mi je jedan od omiljenih španskih reditelja a LAS LEYES DE LA TERMODINAMICA je njegov prvi iskorak na prostor romantične komedije. Nota bene, Gilove filmove karakterišu jake ljubavne priče ali ne i odnos prema njima svojstven romcomu. LAS LEYES DE LA TERMODINAMICA je specifičan romcom pre svega po tome što je formalno vrlo poseban. Naime, Gil ga strukturira u formi obrazovne emisije u stilu National Geographica gde se kroz neki svakodnevni životni slučaj objašnjavaju neki fundamentalni naučni problemi.
Otud, Gilov film ima u sebi dosta bravura, scenarističkih i vizuelnih, kao i raznih trikova, usled čega se pomalo gubi prostor da se gledalac veže za likove. No, meni je vezivanje na kraju uspelo upravo kroz formu koju je Gil nametnuo i kroz njihovu vrlo jasnu i prisnu glumačku igru. Uostalom, način na koji Gil vodi priču i gradi odnos publike prema likovima sugeriše da je i on želeo da snimi nešto atipično za žanr.
Sergi Vilanova koji se do sada dokazivao u sličnim žanrovima kao Mateo Gil donosi vibrantnost u fotografiju, i nudi vizuelni rukopis koji pored svih ovih efekata sa strane koji proističu iz mockumentary forme, dalje produbljuje estetiku ovog filma.
Gilova pustolovina u svetu romantične komedije je zanimljiv doprinos celom ovom žanru, i nadovezuje se na neke od najavljivanih aduta tog tipa kao što je ekranizacija ROSIE PROJECTa. Ipak, ovaj film je više zanimljiv nego što je unutar ovog žanra efektan, i smatram da bi ekscentričnost postupka mogla odbiti deo ciljne grupe. Uprkos tome što je sam sadržaj prepoznatljiv i pitak, forma jeste bitno zahtevnija od one koja se inače koristi u romantičnoj komediji. A s druge strane, LAS LEYES DE LA TERMODINAMICA nije ABOUT TIME u kome se savršeno slože high concept i ljubavna priča. Ovde definitivno ima digresija i intervencija koja dekoncentrišu publiku, i koje zapravo čine autentičnost ovog projekta.
* * * / * * * *
Otud, Gilov film ima u sebi dosta bravura, scenarističkih i vizuelnih, kao i raznih trikova, usled čega se pomalo gubi prostor da se gledalac veže za likove. No, meni je vezivanje na kraju uspelo upravo kroz formu koju je Gil nametnuo i kroz njihovu vrlo jasnu i prisnu glumačku igru. Uostalom, način na koji Gil vodi priču i gradi odnos publike prema likovima sugeriše da je i on želeo da snimi nešto atipično za žanr.
Sergi Vilanova koji se do sada dokazivao u sličnim žanrovima kao Mateo Gil donosi vibrantnost u fotografiju, i nudi vizuelni rukopis koji pored svih ovih efekata sa strane koji proističu iz mockumentary forme, dalje produbljuje estetiku ovog filma.
Gilova pustolovina u svetu romantične komedije je zanimljiv doprinos celom ovom žanru, i nadovezuje se na neke od najavljivanih aduta tog tipa kao što je ekranizacija ROSIE PROJECTa. Ipak, ovaj film je više zanimljiv nego što je unutar ovog žanra efektan, i smatram da bi ekscentričnost postupka mogla odbiti deo ciljne grupe. Uprkos tome što je sam sadržaj prepoznatljiv i pitak, forma jeste bitno zahtevnija od one koja se inače koristi u romantičnoj komediji. A s druge strane, LAS LEYES DE LA TERMODINAMICA nije ABOUT TIME u kome se savršeno slože high concept i ljubavna priča. Ovde definitivno ima digresija i intervencija koja dekoncentrišu publiku, i koje zapravo čine autentičnost ovog projekta.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment