JOHNNY ENGLISH STRIKES AGAIN je treći deo u franšizi koja parodira Bonda. Rowan Atkinson je ponovo tu kao Johnny English, najgori tajni agent kog ima Njeno veličanstvo. Ponovo se desila havarija, ovog puta cyber-napad usled kog je samo on preostao kao neotkriven agent da se pošalje u akciju. Johnny English zahvaljujući Atkinsonu i rafinmanu Working Titlea uvek ima neki nivo, međutim, ono što je kontradiktorno unutar samog lika jeste mešavina neznanja, nekompetencije i samouverenosti. Atkinsonovi signature likovi su Mr Bean i BlackAdder a English je negde između njih. On nije beskrupulozan i prevuiše pametan za svoje dobro kao BlackAdder a nije ni potpuno lišen svesti šta mu se dešava kao Bean. Međutim, Atkinson ga igra bliže Beanu nego BlackAdderu i onda svaki trenutak "lucidnosti" ovog junaka deluje kao "izdaja" lika. Kontradiktornost Englisha kao lika proističe iz toga što bi on trebalo da bude fizički slepstik komična karikatura kao Bean i pretenciozni moron kao BlackAdder, ali nekako te dve stvari kao da se javljaju na smenu u ovom liku.
Isto tako kontekst u kome se sve ovo dešava bi trebalo da bude spoj Bond-filma u kome umesto Bonda imamo junaka koji je onakav kako sam ga opisao, ali je onda i svet oko njega malo učinjen komičnijim, ublažen. U tom pogledu, zanimljivo je napraviti poređenje sa THE SPY WHO DUMPED ME u kome je urađeno upravo to, dakle dve komične junakinje su ubačene u straight up bornovski zaplet i bornovskim konsekvencama u pogledu krvoprolića, potera itd.
JOHNNY ENGLISH u tom domenu ipak ostaje negde soft. Parodiranje žanra dodatno je usložnjeno time što se u međuvremenu pojavio KINGSMAN koji je vratio eksces ranih Conneryjevih Bondova i upario ih sa smrću engleskog džentlmena kao pojave u Britaniji kojom se širi siromaštvo i socijalno raslojavanje.
Otud, JOHNNY ENGLISH koji je krenuo 2003. godine sam po sebi ima potrebe za rebootom jer su se i Bond i bondoliki filmovi i parodije u međuvremenu transformisali. Recimo brogrammer kao negativac kakvog imamo u JOHNNY ENGLISH RETURNS je već viđen u KINGSMANu a namere su slične negativcu iz SKYFALLa.
Film nudi nekoliko genijalnih set-pieceova, koji su manje-više prodati u trejleru. Iskreno, gledao sam film pod velikim stresom i dekoncentrisanim nekim vrlo intenzivnim događajima, pa ne mogu da kažem da sam mogao da mu se u potpunosti prepustim, ali da, svakako da David Kerr, prekaljeni britanski TV rediteljn uspeva da konstruiše nekoliko briljantnih set-pieceova gde bih naročito izdvojio onaj sa VR naočarima koji će sa ponosom moći da pokazuje unucima.
Činjenica da je film zahtevao moj angažman, da se malo ubacim u rapsoloženje, svedoči da ipak nije reč o nepogrešivo napravljenom delu. Dakle, podrazumevao je određenu investiciju za koju ja nisam snage i uslova. S druge strane, ni publika oko mene nije baš bila raspamećena od smeha, ali smejala se tamo gde je film zaslužio.
Sa Atkinsonom se vrlo retko zaista može pogrešiti, pa tako i JOHNNY ENGLISH RETURNS isporučuje ono što treba. Ali ne i sve ono što bi mogao.
* * 1/2 / * * * *
Isto tako kontekst u kome se sve ovo dešava bi trebalo da bude spoj Bond-filma u kome umesto Bonda imamo junaka koji je onakav kako sam ga opisao, ali je onda i svet oko njega malo učinjen komičnijim, ublažen. U tom pogledu, zanimljivo je napraviti poređenje sa THE SPY WHO DUMPED ME u kome je urađeno upravo to, dakle dve komične junakinje su ubačene u straight up bornovski zaplet i bornovskim konsekvencama u pogledu krvoprolića, potera itd.
JOHNNY ENGLISH u tom domenu ipak ostaje negde soft. Parodiranje žanra dodatno je usložnjeno time što se u međuvremenu pojavio KINGSMAN koji je vratio eksces ranih Conneryjevih Bondova i upario ih sa smrću engleskog džentlmena kao pojave u Britaniji kojom se širi siromaštvo i socijalno raslojavanje.
Otud, JOHNNY ENGLISH koji je krenuo 2003. godine sam po sebi ima potrebe za rebootom jer su se i Bond i bondoliki filmovi i parodije u međuvremenu transformisali. Recimo brogrammer kao negativac kakvog imamo u JOHNNY ENGLISH RETURNS je već viđen u KINGSMANu a namere su slične negativcu iz SKYFALLa.
Film nudi nekoliko genijalnih set-pieceova, koji su manje-više prodati u trejleru. Iskreno, gledao sam film pod velikim stresom i dekoncentrisanim nekim vrlo intenzivnim događajima, pa ne mogu da kažem da sam mogao da mu se u potpunosti prepustim, ali da, svakako da David Kerr, prekaljeni britanski TV rediteljn uspeva da konstruiše nekoliko briljantnih set-pieceova gde bih naročito izdvojio onaj sa VR naočarima koji će sa ponosom moći da pokazuje unucima.
Činjenica da je film zahtevao moj angažman, da se malo ubacim u rapsoloženje, svedoči da ipak nije reč o nepogrešivo napravljenom delu. Dakle, podrazumevao je određenu investiciju za koju ja nisam snage i uslova. S druge strane, ni publika oko mene nije baš bila raspamećena od smeha, ali smejala se tamo gde je film zaslužio.
Sa Atkinsonom se vrlo retko zaista može pogrešiti, pa tako i JOHNNY ENGLISH RETURNS isporučuje ono što treba. Ali ne i sve ono što bi mogao.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment