GHOST IN THE SHELL je trebalo
da bude film sa kojim će Rupert Sanders diplomirati kao prvoligaški
holivudski reditelj ali nažalost čini se da je poklekao pod pritiskom
okolnosti. Naime, izgleda da je i on sam uspeo da shvati ovo kao veliki
ispit i podbacio je. Naime, GHOST IN THE SHELL je film koji za početak
pati od nedostatka narativne i stilske artikulacije koju nosi
holivudaska A-produkcija kojoj evidentno pripada. Sanders je imao
"suvišnu slobodu" u realizaciji ovog filma i bežeći od estetike
blokbastera pokazivao je njenu superiornost da bi pred njom na kraju
morao da poklekne.
S jedne strane, film pokušava da maksimalno ispoštuje animu ali je neumitno menja jer to je bilo neizbežno a ono što je preostalo iz Oshiijevog klasika često deluje deplasirano.
Dizajn filma je prilično skroman jednim velikim delom što vrlo mali broj rekvizita i ponuđenih ambijenata uopšte uspeva da zaigra u filmu. Neverovatno je koliko film scenografski obećava a onda se dešava u ambijentima koji su maltene realistički, vrlo često arhaični i svakodnevni. Sve dizajnerske stvari koje nam film nagoveštava nemaju nikakvu ulogu u filmu. Sam dizajn je suv, nemaštovit, a elementi preuzeti iz anime kad su otelovljeni deluju često vrlo apsurdno i krajje arhaično.
Akcione scene su nerazrađene i izrazito nezanimljive, takođe viđene puno puta, a Sandersova želja da ih gurne u pravcu arta nije uspela, recimo u sceni tuče u onom plićaku. Sama priča ne može da se održi sama po sebi, ako nema neku žanrovsku nadgradnuu u pogledu atrakcije a to je sve ovde izostalo.
Zato GHOST IN THE SHELL ne deluje kao anime ili cyberpunk već naprotiv deluje kao steampunk po svom dizajnu ali i po kadriranju koje je povremeno apsurdno loše, a montaža u mnogim scenama nije doprinela.
U svakom slučaju, jedan od elemenata montaže koji ne valja jeste tempo. Ritam filma je potpuno ravan a tempo je isti iz scene u scenu nezavisno od toga šta se u tim scenama dešava. Sve je dato kao podjednako važno i sve je podjednako nerazrađeno.
Sve u svemu, GHOST IN THE SHELL nije promašaj ogromnih proporcija samo zato jer smo ovakve priče videli toliko puno puta da sami popunjavamo delove slagalice koji nedostaju ili se ne vide lepo.
* * / * * * *
S jedne strane, film pokušava da maksimalno ispoštuje animu ali je neumitno menja jer to je bilo neizbežno a ono što je preostalo iz Oshiijevog klasika često deluje deplasirano.
Dizajn filma je prilično skroman jednim velikim delom što vrlo mali broj rekvizita i ponuđenih ambijenata uopšte uspeva da zaigra u filmu. Neverovatno je koliko film scenografski obećava a onda se dešava u ambijentima koji su maltene realistički, vrlo često arhaični i svakodnevni. Sve dizajnerske stvari koje nam film nagoveštava nemaju nikakvu ulogu u filmu. Sam dizajn je suv, nemaštovit, a elementi preuzeti iz anime kad su otelovljeni deluju često vrlo apsurdno i krajje arhaično.
Akcione scene su nerazrađene i izrazito nezanimljive, takođe viđene puno puta, a Sandersova želja da ih gurne u pravcu arta nije uspela, recimo u sceni tuče u onom plićaku. Sama priča ne može da se održi sama po sebi, ako nema neku žanrovsku nadgradnuu u pogledu atrakcije a to je sve ovde izostalo.
Zato GHOST IN THE SHELL ne deluje kao anime ili cyberpunk već naprotiv deluje kao steampunk po svom dizajnu ali i po kadriranju koje je povremeno apsurdno loše, a montaža u mnogim scenama nije doprinela.
U svakom slučaju, jedan od elemenata montaže koji ne valja jeste tempo. Ritam filma je potpuno ravan a tempo je isti iz scene u scenu nezavisno od toga šta se u tim scenama dešava. Sve je dato kao podjednako važno i sve je podjednako nerazrađeno.
Sve u svemu, GHOST IN THE SHELL nije promašaj ogromnih proporcija samo zato jer smo ovakve priče videli toliko puno puta da sami popunjavamo delove slagalice koji nedostaju ili se ne vide lepo.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment