Защитники

Pogledao sam rusku varijantu AVENGERSa, mada po zapletu je najsličniji SUICIDE SQUADu. Reč je o filmu Защитники Sarika Andresjana. Za razliku od pomenutih američkih filmova, Защитники nisu bazirani na stripu, ali se film u potpunosti oslanja na imaginarijum stripa i na imaginarijum ekranizacija stripova. Dakle, ideja je jasna, Andresjan je snimio film koji treba da parira MCU i DCEU filmovima na tržištu, i prava je šteta da posle uspešnog primera copywooda koji je radio Fjodor Bondarčuk nije uspeo da produži taj niz.

Međutim, unutar svega onoga što nije dobro u filmu Защитники ima i jednu vrlo paradoksalnu vrlinu. Naime, verzija za Zapad koju sam imao prilike da gledam i koja je nešto malo kraća u odnosu na rusku, traje oko sat i po, i zapravo smešta pulp format stripa u pravu minutažu. U suštini, američke ekranizacije stripova sa svojim epskim trajanjem i strukturama i enormnim budžetima, iskoračili su u format “značajnih priča”, vrednih mitova maltene biblijskih dimenzija, ali su na kraju uspela da povremeno zaista i dostignu takav sadržaj, kao što se recimo desilo ove godine u LOGANu. Međutim, AVENGERS svakako nije to i paradoksalno Защитники to jako dobro razumeju. Ali, nažalost, taj opšti B-movie feel je sve što su shvatili.

Sve ostalo je nažalost pogrešno. Specijalni efekti su ambiciozniji u zamisli nego u realizaciji, ali su nažalost efekti ponajmanji problem. Andresjan govori o timu mutanata koji su stvoreni u vreme SSSRa kao odgovor na američke superheroje, i zbilja moći su im vrlo slične onima koje imaju AVENGERSi, iako su u suštini sličniji X-MENu i FANTASTIC FOURu po origin storyju, međutim tu celu stvar nije uspeo da iznese pripovedački, ni na nivou ritma, ni na nivou postavke, niti kroz glumu. Prosto, očigledno je da strip ekranizacije imaju bitno složenije mehanizme nego što se spolja čini. Stoga, paradoksalno, ovaj film je možda u domenu efekata ponajbliži AVENGERSima.

Sovjetski superherojski tim je bio zanimljiv element raznih stripova, Ennisov BOYS mi pada na pamet, ali u svakom slučaju, Andresjan ih nije tretirao iz te vizure, već naprotiv sve je postavljeno sa najmanjim nivoom inventivnosti, kao vrlo straight origin story. Ipak, ono što paradoksalno pomaže ovom filmu jeste ta transformacija formata pa i inferiornost jer na neki način ponovo imamo one inferiorne proizvode koji nastaju kao nusprodukt Hladnog rata. Kao što je ranije bio ruski RAMBO, sada je tu ruski AVENGERS, ali na svu sreću, Rusi sada imaju i kvalitetan Copywood.

Sam zaplet, sa rogue superjerojima iz vremena SSSR koji rade za vojsku, i naravno, njihovim pripadnikom koji se oteo kontroli, jako podseća na sukob sa Enchantress u SUICIDE SQUADu. Čak i toranj-antena koji gradi supervillain u filmu jako podseća na ono što gradi Enchantress. Ipak, ono što je izostalo su harizmatični glumci, grit i dobar banter.

Paradoksalno, u epohi kada je kroz MCU i DCEU potpuni pulp počeo da dobija neverovatno skupe i ambiciozne ekranizacije, Защитники uspeva da bude film koji će sve to vratiti campy korenima i koji će u tom domenu biti percipiran kao parodični promašaj.

Ako tome dodamo dodatni paradoks da osnovni problem nije ni u tehnologiji, pa ni u produkciji ili efektima, već upravo u režiji, možemo slobodno da kažemo kako verovana najmanje kreativan period u istoriji Holivuda kad je reč o prilivu originalnih ideja, ipak iziskuje krajnje jedinstvenu kreativnost u pokušaju da se ti preuzeti IPjevi nekako upriliče.

Za razliku od Bondarčukovog filma, Защитники je prošao tek podnošljivo na ruskim blagajnama.

* 1/2 / * * * *