Novi Netflixov film SAND CASTLE Fernanda Coimbre je prilično dobar combat movie smešten u vreme američke invazije Iraka 2003. godine. Coimbra je ovim filmom pokazao da je njegov obećavajući brazilski debi dobro nagovestio kako je reč o reditelju vrednom pažnje a posle ovog posla nema čega da se stidi u pogledu onoga što može da pruži. SAND CASTLE je muški režirana studiija o jednom vodu američkih vojnika od početka rata do kraja njihovog zajedničkog služenja. Kakav je sam rat u Iraku, takva je i ova priča - smenjuju se podmukle borbe, napadi mučki iza leđa sa besmislenim pokušajima da se uspostavi nekakav funkcionalan sistem sa lokalcima i postepeno razočaranje samih vojnika koji daju živote a ne mogu ništa da promene.
Film ima jasnu karakternu transformaciju među svim junacima, a naročito kod glavnog kojije otišao u vosjku jer nije mogao na koledž i na kraju je završio praktično adiktovan na rat i pokušaj da mu ulije smisao.
SAND CASTLE nije THE HURT LOCKER, nema tako snažnu psihološku dimenziju niti se bavi takvom vrstom suspensea u ključu "nadnice za strah" i u tom pogledu više podseća na priče iz vojničkog života kakve je snimao Oliver Stone gde se kombinuju vojna dešavanja sa potpunom impotentnošću njihovih političkih posledica.
Glumački ansambl predvodi Nicholas Hoult koji je odličan i pouzdan u glavnoj ulozi, Logan Marshall Green donosi graviti kao oficir koji pokušava da motiviše vojnike u opštem besmislu a Henry Cavill uprkos visokom billingu nudi osveženje u glumačkom opusu kao svojevrsni antiheroj filma, cinični specijalac kog zatiču u jednom od gradova.
Coimbra jako efektno rekonstruiše iračke lokacije na budžetu koji možemo smatrati skromnim ali dovoljnim. Fotorgafija Bena Richardsona je odlična a široki planovi kojima se Copimbra koristi sugerišu da je pre Netflixovog pickupa ovaj film bio namenjen bioskopskom prikazivanju, bez ikakve dileme, i siguran sam da bi sam po sebi funkcionisao dobro na velikom ekranu.
Coimbrine scene borbe su efektne i precizne, prilično old school i ubedljive, tako da me ne bi čudilo da se ovaj film protumački kao showcase za razne stvari. Rekao bih da je SAND CASTLE vrsta filma kakve bi recimo Dragojević dobijao da radi na bazi LEPIH SELA da je ostao u Americi.
SAND CASTLE ne nudi puno toga novog ali ono što nudi radi dosta dobro i mislim da oni koje zanima ova vrsta filma ne treba da ga propuste.
* * * / * * * *
Film ima jasnu karakternu transformaciju među svim junacima, a naročito kod glavnog kojije otišao u vosjku jer nije mogao na koledž i na kraju je završio praktično adiktovan na rat i pokušaj da mu ulije smisao.
SAND CASTLE nije THE HURT LOCKER, nema tako snažnu psihološku dimenziju niti se bavi takvom vrstom suspensea u ključu "nadnice za strah" i u tom pogledu više podseća na priče iz vojničkog života kakve je snimao Oliver Stone gde se kombinuju vojna dešavanja sa potpunom impotentnošću njihovih političkih posledica.
Glumački ansambl predvodi Nicholas Hoult koji je odličan i pouzdan u glavnoj ulozi, Logan Marshall Green donosi graviti kao oficir koji pokušava da motiviše vojnike u opštem besmislu a Henry Cavill uprkos visokom billingu nudi osveženje u glumačkom opusu kao svojevrsni antiheroj filma, cinični specijalac kog zatiču u jednom od gradova.
Coimbra jako efektno rekonstruiše iračke lokacije na budžetu koji možemo smatrati skromnim ali dovoljnim. Fotorgafija Bena Richardsona je odlična a široki planovi kojima se Copimbra koristi sugerišu da je pre Netflixovog pickupa ovaj film bio namenjen bioskopskom prikazivanju, bez ikakve dileme, i siguran sam da bi sam po sebi funkcionisao dobro na velikom ekranu.
Coimbrine scene borbe su efektne i precizne, prilično old school i ubedljive, tako da me ne bi čudilo da se ovaj film protumački kao showcase za razne stvari. Rekao bih da je SAND CASTLE vrsta filma kakve bi recimo Dragojević dobijao da radi na bazi LEPIH SELA da je ostao u Americi.
SAND CASTLE ne nudi puno toga novog ali ono što nudi radi dosta dobro i mislim da oni koje zanima ova vrsta filma ne treba da ga propuste.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment