THE BIG SCORE

Često sam nailazio na podatak da je THE BIG SCORE Gail Morgan Hickmana bio scenario koji je naručio Clint Eastwood za Dirty Harryja a onda ga na kraju nije snimio. Međutim, naišao sam i na izvore koji negiraju tu priču. U svakom slučaju, Fred Williamson je glavni glumac i reditelj jednog filma u kome se u mnogim aspektima odustaje od postulata Dirty Harryja. Za početak, Dirty Harry ne samo da ima stabilnu romansu već je zbog nje spreman i da malo smekša kada ga kriminalci ucene. Zatim, negativci su prilično generic banditi sa psihopatskim tonovima ali bez one silovitosti koju imaju negativci u Eastwoodovom serijalu.

I dan-danas se mogu naći priče kako su CODE OF SILENCE I THE BIG SCORE zapravo reciklirani scenariji za Dirty Harryja, premda neka literatura kaže da je Gail Morgan Hickmanov scenario za nesnimljenog Harryja imao naslov CHAIN REACTION i da nije realizovan sa Williamsonom. Ipak, možemo reći da ovaj cop akcioni triler iz 1983. nije ni morao nužno predstavljati eho Dirty Harryja, jer u međuvremenu su se desili još neki komecijalni policijski akcijaši.

U ovom periodu, Williamson je bio na granici između američkog filma i italo-exploitationa, tako da je THE BIG SCORE, uprkos dobroj epizodnoj glumačkoj ekipi u kojoj su bili John Saxon, Richard Roundtree, Ed Lauter i Joe Spinnell, dosta skromno realizovan, sa niskim budžetom i vrlo limitiranom kreativnošću. Naročito me je zabavilo to što se u epizodnoj ulozi pojavljuje Tony King, alias Malik Farrakhan kog sam upoznao u Beogradu kao šefa obezbeđenja grupe Public Enemy. On je tokom sedamdesetih kao ex-NFL igrač glumio u dosta filmova, kao uostalom i mnoge njegove kolege, ali nije postao zvezda poput Jim Browna ili samog Fred Williamsona.

Na svu sreću, uprkos svim propuštenim prilikama koje Williamson kao rukovodilac projekta pravi u realizaciji, THE BIG SCORE barem ne odstupa od žanrovskih konvencija i one mu omogućuju da bude koliko—toliko gledljiv.

* 1/2 / * * * *