Mislili smo da smo se rešili Bena Wheatleya, da će on sada da pravi neke visokobudžetne kriptične filmove koji će barem lepo izgledati, ali on nam je ostavio svog direktora fotografije Nicka Gilleespieja da nastavi borbu. Gillespiejev prvi igrenjak TANK 432 je nastao u produkciji Bena Wheatleya ali uspeo je da očuva u njegov duh. Reč o genre bending iskustvu o grupi vojnika koji ulaze u neki onostrani bizarni psiho-kolaps na ratištu koje deluje kao da je zagađeno nekim opasnim hemijskim sredstvom.
Gillespie uspeva da stvori atmosferu, da izgradi sirovost u rediteljskom postupku, čak i da iz glumaca izvuče dosta toga, međutim, tu je i Wheatleyeva kriptičnost koja u slučaju ovog filma deluje kao žestok deja vu. Mislim, aman, pa čak su i Srbi snimili NEPRIJATELJA, film o tome kako grupa izolovanih vojnika ulazi u neku psihološku krizu.
Dakle, TANK 432 nije bezvredan film ali naprosto ne nudi ništa dovoljno novo da bi mogao da opravda žestoku pretenziju koja nema pokriće ni u sadržaju ni u inovaciji. Nick Gillespie se na nivou tehnike pokazao kao vešt reditelj i posao je obavio na vrlo visokom nivou, svakako da treba pratiti i dalje šta sledeće sprema.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment