IGLA ISPOD PRAGA

Pogledao sam IGLU ISPOD PRAGA Ivana Marinovića. Reč je o novom crnogorskom filmu koji po svom hardveru ponajviše liči na regionalnu koprodukciju i uprkos tome što je sniman na autentičnim lokacijama i što je reditelj odande, deluje začuđujuće sterilno, pa i distancirano u odnosu na milje.

Jedan od razloga za to svakako je glumačka podela u kojoj noseće likove igraju glumci koji nisu iz Crne Gore, a prilično su velike regionalne zvezde poput Nikole Ristanovskog, Leona Lučeva, Ljubomira Bandovića, Bogdana Diklića ili Jelisavete Sablić. Ova glumačka podela nažalost nije pružila nikakvu naročito glumačku bravuru a nije donela autentičnost.

To najpre važi za Nikolu Ristanovskog, cenjenog makednskog glumca koji je odavno ipak iskoračio u svet estrade i komodifikacije svog glumačkog dara, recimo kroz pojave u reklamama. Ristanovski je doslovno shavtio ideju da je glavni junak “moralna vertikala” filma i miljea o kome govori pa je i on ceo film vertikalan, u jednom “uzvišenom” tonu, sa specifičnom distancom u pogledu u odnosu na okolinu.

Sa takvim pristupom glumi, Ristanovski počinje da diktira razvoj ostatka filma, pa je i film krut, spor, i čudno distanciran. Reč je o jednom od onih debija koji se dosta trude da ne pogreše, međutim, onda u završnici Marinović kao da se razuzdao, tako da je na kraju i “pogrešio” i to dosta žestoko, završavajući priču jednim žestokim tonalnim disbalansom.

U pogledu vođenja priče, film je dosta nesiguran, neki od motiva se otvaraju vrlo kasno, neke od sporednih priča se pojave samo po jednom i nestanu, i na nivou scenarija takvi detalji ne uspevaju da se nivelišu kroz režiju.

Ono što je možda najintrigantniji aspekt filma jeste činjenica da je reč o debiju koji je vrlo arhaično postavljen na nivou pripovedanja i rediteljskog koncepta uopšte. IGLA ISPOD PRAGA deluje kao neka zakasnela reakcija na prašku školu, kao neki film kakav bi snimili Rajko Grlić ili Điđa Karanović danas. Međutim, ova priča je zahtevala nekog drugog praškog đaka jer je imala potencijala da ponudi humor Gorana Markovića ili čulnost Lordana Zafranovića, a da ne govorimo o jednostavnom dramskog sukobu iz kog se da čitati šira slika, što je bilo svojstveno Kusturici.

Dakle, evociranje Praga nije bilo pogrešna direkcija, ali su na kraju evocirani pogešni praški đaci. 

U okviru crnogorskog filma, IGLA ISPOD PRAGA stoji kao jedno korektno ostvarenje, u rangu debija Nemanje Bečanovića, s tim što mi je njegov film ipak bio znatno zanimljiviji i veštije je iskoristio necrnogorske glumce u crnogorskim ulogama.

* * / * * * *