Pogledao sam BLACK Adila El Arbija i Bilalla Fallaha, belgijski film koji pokušava da aproprira Romea i Juliju u svet briselskih uličnih bandi. Uprkos tome što BLACK prikazuje neke prakse iz života bandi koje do sada nisu viđene na filmu, pre svega u pogledu seksualnog nasilja, to sve ipak deluje kao dečja igra, da ne kažem sporedna tema kada se uzme u obzir post-molenbečka Belgija koja je pretrpela terorističke napade. Natpis na kraju filma koji ukazuje na problem jer je u proteklih recimo petnaestak godina poginulo 23 ljudi, deluje potpuno deplasirano posle briselskih napada.
Nažalost, ono što je osnovna postavka filma, a to je ljubavna priča, dato je krajnje površno i od prvog do poslednjeg trenutka jasno je da su odnosi među glavnim junacima tu samo da postavili tezu autora i ništa više... A teza sama po sebi viđena je već puno puta i to baš u miljeu uličnih bandi. Uostalom, belgijsko podzemlje daleko je nekakve ekskluzive u pogledu filmskog prikaza. Iz ove zemlje stiglo je dosta uspešnih krimića koji su se između ostalog doticali i etničkih bandi.
Gluma je solidna, rediteljski koncept je blago arhaičan i pomalo podseća na američke geto filmove iz sredine devedesetih, i to samo po sebi nije loše. Ali El Arbi i Fallah nisu Braća Hughes, to je sigurno, nisu ni Kassovitz, i u inflaciji raznih filmova o mladim delinkventima, BLACK nema šta mnogo da pruži. Praktično, BLACK bi zapravo mnogo bolje mogao da komunicira sa starijom publikom koju manje zanimaju ulična zbivanja nego sa mladima kojima je pretendovao da se obrati, i to je jedan zanimljiv paradoks ovog tek korektnog filma.
* * / * * * *
Nažalost, ono što je osnovna postavka filma, a to je ljubavna priča, dato je krajnje površno i od prvog do poslednjeg trenutka jasno je da su odnosi među glavnim junacima tu samo da postavili tezu autora i ništa više... A teza sama po sebi viđena je već puno puta i to baš u miljeu uličnih bandi. Uostalom, belgijsko podzemlje daleko je nekakve ekskluzive u pogledu filmskog prikaza. Iz ove zemlje stiglo je dosta uspešnih krimića koji su se između ostalog doticali i etničkih bandi.
Gluma je solidna, rediteljski koncept je blago arhaičan i pomalo podseća na američke geto filmove iz sredine devedesetih, i to samo po sebi nije loše. Ali El Arbi i Fallah nisu Braća Hughes, to je sigurno, nisu ni Kassovitz, i u inflaciji raznih filmova o mladim delinkventima, BLACK nema šta mnogo da pruži. Praktično, BLACK bi zapravo mnogo bolje mogao da komunicira sa starijom publikom koju manje zanimaju ulična zbivanja nego sa mladima kojima je pretendovao da se obrati, i to je jedan zanimljiv paradoks ovog tek korektnog filma.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment