UN HEROS TRES DICRET

Posle petnaest godina reprizirao sam UN HEROS TRES DISCRET, prvi film Jacquesa Audiarda koji sam gledao. I posle petnaest godina ovaj film ostavlja snažan utisak. Reč je o adaptaciji romana Jean-Francois Deniaua za koju je Audiard zasluženo osvojio kansku nagradu za scenario, zajedno sa Alain De Henryjem. U ovom filmu, Audiard sa jedne strane produžava ženeovsku poetiku svog prvog filma REGARDE LS HOMMES TOMBER ali je prožima crnohumornom, gotovo satiričnom dimenzijom društvene kritike, usput ne gubeći integritet junaka i ubedljivost svoje priče. 

Mathieu Kassovitz je izvanredan u glavnoj ulozi, kao potomak provincijske buržoazije pored kog je rat prošao a po oslobođenju pokušava da se reši majčine kolaboracionističke stigme i postepeno postane heroj Otpora.

S jedne strane naravno UN HEROS TRES DISCRET je priča o francuskom pokretu otpora koji je posle rata postao značajniji činilac nego što je bio u toku borbi, ali sa druge strane istražuje čovekovu želju da bude heroj, da izbori ugledno mesto u nekom istorijskom narativu, ali i da u jednom trenutku zaista donese teške i herojske odluke.

U tom ličnom pogledu Audiardov film je i najsnažniji i kulminira događajima u kojima glavni junak ne samo da postaje vrhunski obaveštajac i vojni policajac već žrtvuje sve što je izgradio upravo onda kada se oseti da je došao trenutak za njegov herojski čin.

Paradoks glavnog junaka da herojstvo iskazuje žrtvujući svoj status zanimljiv je na samo psihološki već upravo ideološki jer je jedan od suštinskih elemenata francuske kolaboracije i bio baziran na tome da deo ljudi na vlasti nisu želeli da se liše svojih počasti, na čelu sa Petainom koji je bio kvisling sa statusom “pobednika iz prošlog rata”.

Audiardov junak žrtvuje svoju posleratnu pobedu i status, i time se izdvaja od onih koji su svoj ratni angažman znatno uveličali.

Jedna od moćnih scena o temi “priče iz rata” svakako je ona kada u nemačkoj zarobe rastureni vod SSovaca francuskog porekla koji ne smeju da se vrate kući i glavni junak mora da pronađe rešenje kako bi im “spasao obraz”.

U pojedinim deonicama, eksplicitno se pravi razlika između onih koji vode ratove i onih koji o njima pričaju gde na kraju “priča” postaje integralni deo ratničkog iskustva. U ovom filmu onaj koji je pričao na kraju postaje korisnik učesnik dejstava i time zaokružuje svoje ratno iskustvo.

Audiard vrlo vešto, svedeno, blago stilizovano prikazuje epohu. Ako se izuzmu sitni teatralistički delovi koji deluju kao nepotreban ukras, pripovedanje je besprekorno, vrlo efikasno, atosferično gde treba, sa tempom koji drži gledaoca u pravoj temperaturi za ovaj osoben crnohumorni pristup.

UN HEROS TRES DISCRET se znatno razlikuje od ostalih Audiardovih filmova koji su mnogo tvrđi, ali su autorske opsesije evidentne, od ženeovskog homoerotizma, preko pitanja identiteta, do muško-ženskih odnosa koji su bazirani na nekoj formi eksploatacije.

* * * 1/2 / * * * *