Pogledao sam CARRE BLANC Jean-Baptiste Leonettija, francuski art film o distopijskom svetu u kome… Hm, u kome šta? To je dobro pitanje. U kome je sve hiperdizajnano a opet nekako pusto, u kome se akcenat stavlja na prazne ambijente arhitektonske moderne, beton i staklo i protagoniste koji imaju probleme da se adaptiraju na taj svet iako dolaze iz “socijalne inkubacije” koju su rukovodioci tog sveta osmislili.
Leonettiju priča nije baš prioritet pa je samim tim praćenje ovog ostvarenja dosta otežano, a opet rukopis kojim se služi nije naročito avangardan i zahteva da bude usmeren pričom koje nažalost nema.
Otud osim nekoliko prijatnih prizora i pohvalno kratnog trajanja koje je u skladu sa opštim odsustvom naracije, CARRE BLANC nema šta da ponudi gledaocu kao adut.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment