Pogledao sam španski debitantski horor ASMODEXIA Marka Carretea koji
nažalost pokazuje priličnu defanzivu i na planu žanrovske invencije i u
pogledu estetike. Ono gde Španci uvek dobro stoje, to je zanat, ali
ASMODEXIA konkretno više vuče na neku solidno urađenu televiziju, recimo
epizode serije CONSTANTINE koje je režirao Neil Marshall nego na
punokrvni movie.
ASMODEXIA je jedan od onih filmova koji baziraju svoju svežinu na “velikom preokretu” koji je doduše ovde vidljiv dosta rano svakome ko je pogledao malo više okultnih trilera i horora, ali sigurno može biti zanimljiv publici sa kraćom žanrovskom kilomeražom. Sve ostalo je nažalst tipičan okultni triler o posednutosti, prizivanju demona, apokalipsi, verskim sektama itd. dakle dosta cike, vriske, vodviljske glume i režija, ljudi koji trule i tresu se i uopšte svega ono što se očekuje u takvim slučajevima.
Carrete to sve relativno korektno realizuje, na razmeđi između pulp filma i pulp televizije ali ni o jednom od tih elemenata nema šta novo da kaže tako da se kvalitet njegovog postupka svodi na realizaciju potpunog treša sa punim ubeđenjem.
Ipak, kad je reč o takvim zadacima, figure poput Manuela Carballa su ipak klasu iznad iako su i to tek efikasni žanrovski profiji. Šteta je što Carrete na samom početku svoje karijere nije pružio više od puke repertoarske kompetentnosti. Doduše, on po godinama nije mlad reditelj, pa je tim pre šteta da je u 43. godini snimio jedan krajnje limitiran showcase film.
U vreme kada je De La Iglesia snimao EL DIA DE LA BESTIA, španski film je bio u stanju da koristi ove stileme za zajebanciju. Sada su reditelji poput Carretea doveli do toga da se prežvakane gluposti ponovo tretiraju ozbiljno.
Srećom, zanatska baza španskog filma je dovoljno jaka da i u ovoj estetskoj regresiji rezultat bude pitak i podnošljiv repertoarski film, bez puno iznenađenja i bez previše blamiranja.
* * / * * * *
ASMODEXIA je jedan od onih filmova koji baziraju svoju svežinu na “velikom preokretu” koji je doduše ovde vidljiv dosta rano svakome ko je pogledao malo više okultnih trilera i horora, ali sigurno može biti zanimljiv publici sa kraćom žanrovskom kilomeražom. Sve ostalo je nažalst tipičan okultni triler o posednutosti, prizivanju demona, apokalipsi, verskim sektama itd. dakle dosta cike, vriske, vodviljske glume i režija, ljudi koji trule i tresu se i uopšte svega ono što se očekuje u takvim slučajevima.
Carrete to sve relativno korektno realizuje, na razmeđi između pulp filma i pulp televizije ali ni o jednom od tih elemenata nema šta novo da kaže tako da se kvalitet njegovog postupka svodi na realizaciju potpunog treša sa punim ubeđenjem.
Ipak, kad je reč o takvim zadacima, figure poput Manuela Carballa su ipak klasu iznad iako su i to tek efikasni žanrovski profiji. Šteta je što Carrete na samom početku svoje karijere nije pružio više od puke repertoarske kompetentnosti. Doduše, on po godinama nije mlad reditelj, pa je tim pre šteta da je u 43. godini snimio jedan krajnje limitiran showcase film.
U vreme kada je De La Iglesia snimao EL DIA DE LA BESTIA, španski film je bio u stanju da koristi ove stileme za zajebanciju. Sada su reditelji poput Carretea doveli do toga da se prežvakane gluposti ponovo tretiraju ozbiljno.
Srećom, zanatska baza španskog filma je dovoljno jaka da i u ovoj estetskoj regresiji rezultat bude pitak i podnošljiv repertoarski film, bez puno iznenađenja i bez previše blamiranja.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment