Pogledao sam THE BALCONY Josepha Stricka, zanimljivu adaptaciju u kojoj je Jean Genet dobio američki tretman tako što su osnove njegovog klasičnog komada jasno operacionalizovane u ključu holivudskog filma, i premda je ovde reč o niskobudžetnom "nezavisnom" filmu iz 1963. godine, poetička načela Strickove adaptacije su krajnje holivudska. Genetova drama je razložena na elemente zapleta i Strick je naprosto aktivirao priče o svetu u kome se dešava revolucija, o bordelu u kome mušterije mogu da prožive fantazije bazirane na odnosima dominacije, i trenutku kada obezglavljeni režim angažuje ljude koji su samo simulirali da su kardinal, sudija i general kako bi pokazao da je još politički potentan.
Strick u tom smislu uspeva da iznese taj prvi sloj drame na planu tih odnosa i paradoksalne slike društva i u tom pogledu THE BALCONY funkcioniše od početka do kraja. Ono gde Strick ne uspeva da iskontroliše stvari jesu monolozi gde junaci naprosto zalutaju, i to je aspekt na kome je Strick sa scenaristima najmanje intervenisao. To je šteta jer sa podelom koju čine Shelley Winters, Peter Falk, izvanredna Lee Grant i mladi Leonard Nimoy, THE BALCONY umalo uspeva da ima veliki domet, barem na površini. U prvoj polovini čak obećava da je takav veliki domet realan, ali u drugoj polovini i Strick kreće previše da ga gura u pravcu komedije, čak sugeriše komediju i kroz muziku a zapravo je samo trebalo da ostavi komediju da proizilazi iz smrtno ozbiljno realizovanih situacija.
* * 1/2 / * * * *
Strick u tom smislu uspeva da iznese taj prvi sloj drame na planu tih odnosa i paradoksalne slike društva i u tom pogledu THE BALCONY funkcioniše od početka do kraja. Ono gde Strick ne uspeva da iskontroliše stvari jesu monolozi gde junaci naprosto zalutaju, i to je aspekt na kome je Strick sa scenaristima najmanje intervenisao. To je šteta jer sa podelom koju čine Shelley Winters, Peter Falk, izvanredna Lee Grant i mladi Leonard Nimoy, THE BALCONY umalo uspeva da ima veliki domet, barem na površini. U prvoj polovini čak obećava da je takav veliki domet realan, ali u drugoj polovini i Strick kreće previše da ga gura u pravcu komedije, čak sugeriše komediju i kroz muziku a zapravo je samo trebalo da ostavi komediju da proizilazi iz smrtno ozbiljno realizovanih situacija.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment