Pogledao sam ARGO, prvi film u kome se od Bena Afflecka zaista puno očekivalo kad je reč o režiji. I rekao bih da je ovo film koji je na nivou teme izvanredno odabran kao naslov sa kojim će se probiti u holivudsku stratosferu. THE TOWN je bio konzistentniji, bez krupnih grešaka, ali bio je smešten u milje lumetovskog krimića koji je zaista potrošen kroz decenije filmova na tu temu. Ipak, bio je to izvanredan film.
S druge strane, ARGO je film sa sjajnom premisom koju je Affleck dosta fikcionalizovao, i napravio je spoj istinite priče i repertoarskog filma koja funkcioniše besprekorno sve do jedne scene koja preti da sve pokvari, i to ne zbog toga što je sama po sebi loša, štaviše sjajno je realizovana, niti zbog toga što na bilo kom nivou menja idejni predznak filma, već naprosto zato što je neuverljiva i što iskoračuje previše iz te vrlo fine igre istine i fikcije koju su scenarista Chris Terrio i reditelj Ben Affleck dotle uspeli da ispletu.
ARGO u tom smislu ima zaista old school postavku - milje je istinita priča, forma u kojoj se pripoveda je žanrovski film, i sve to pretenduje da na neki način iznese "istinu" o miljeu o kome govori. U dva navrata u štabu CIA, Affleck pravi isti kadar kao Pakula u ALL THE PRESIDENT'S MEN i meni je to rešenje u određenom smislu ponudilo ključ za razumevanje ovog filma. Affleckov film je na neki način film koji uzima u obzir ranije filmove ne samo kao predmet svoje priče - pošto reference na Holivud prirodno imaju značajno mesto - već i inspiraciju na nivou izraza i vrlo jasno aludira na to da će biti omaž, na barem tri nivoa - biće omaž jednom trenutku u prošlosti, jednom pogledu na film i jednom filmskom studiju a to je Warner Brothers koji je proizveo ALL THE PRESIDENT'S MEN što je vidljivo u prvom kadru kada umesto savremene inkarnacije WB štita ide ona koja je bila aktuelna u vreme dešavanja priče.
Ako bi se mogli tražiti neki subliminalni detalji vezani za očekivanja oko "oskara" onda upravo ta parafraza Pakulinog kadra ima jedno zanimljivo tumačenje koje sigurno nije tačno ali je krajnje geeky. Naime, u svom ready made omažu studiju Warner Brothers LE CLASSE AMERICAIN, Michel Hazanavicus, prošlogodišnji laureat u nekoliko navrata stavlja upravo taj Pakulin kadar menjanjući mu smisao kroz duhoviti dubbing. Ako imamo u vidu da je Hazanavicousov ARTIST stekao simpatije Akademije delom i zato što se bavi filmskom industrijom, a ARGO ide korak dalje, govori o patriotskoj ulozi Holivuda, onda se još više jača veza Affleck-Hazanavicus, dvojice reditelja koji su prijatno iznenadili javnost snimivši neočekivano zrele radove.
Milje u kome se ARGO dešava je baziran na laži. Jedan deo tog miljea je svet špijuna, političkih intriga, prerušavanja i sl. a drugi deo je svet filma koji je baziran na kosntantnoj borbi sa realnošću. U oba sveta su blef i pretvaranje, i sporadični nadljudski napori osnovna sredstva funkcionisanja, i Affleck uspeva da to fino poentira kroz svoja tri poteza - izbor istinite priče, vladanje žanrom i pametno akcentovanje poente.
Ono što je u rediteljskom smislu upravo i najznačajnija akrobacija koju Affleck uspeva da sprovede jeste to što on istovremeno rekonstruiše epohu i "istinitu priču" suptilno je gurajući u pravcu entertainmenta. U tom pogledu, ne čudi da ga sada zovu da radi filmove o superherojima, jako je teško postići taj spoj izrazitog osvrtanja na stvarnost i implementacije žanrovskih konvencija. A on baš to radi izuzetno vešto.
Do "greške" dolazi u završnoj fazi kada se neumitno mora povećati radna temperatura priče i tu Affleck vrlo inteligentno uspeva da na nivou uvođenja potrebnih elemenata sve učini uverljivim, ali ipak svojim "pametnim" rešenjem ne uspeva da prikrije činjenicu da je tahikardija u toj fazi filma ipak veštački indukovana od jedne tačke. Dakle, u toj fazi formalno ništa ne fali, ali u filmu koji je dotle uspevao da stvori osećaj "prave stvari" čak i kad je najlažniji, počinju da probijaju šavovi preterane artificijelnosti. Srećom film je umetnička forma koja po definiciji može da grešku pretvori u prednost ili da joj ponudi neki dublji smisao.
Zašto je do te greške došlo, naročitp ako imamo u vidu da je Affleck u prvom filmu GONE BABY GONE takođe imao "krizu kraja" ali ju je rešio u THE TOWN, jako je teško objasniti, ali svakako da ona spada u red onih mana koje se zapažaju kod dobrih filmova.
Uostalom, ARGO je priča koja zapravo koristi temu holivudske "laži" kako bi produkovala jednu novu, rafiniranu "laž" i možda je upravo taj završni pečat, to "iskakanje" iz harmonije svojevrsni dokaz da je holivudski oportunizam sa kojim se ARGO šali zapravo i dalje živ.
* * * 1/2 / * * * *
S druge strane, ARGO je film sa sjajnom premisom koju je Affleck dosta fikcionalizovao, i napravio je spoj istinite priče i repertoarskog filma koja funkcioniše besprekorno sve do jedne scene koja preti da sve pokvari, i to ne zbog toga što je sama po sebi loša, štaviše sjajno je realizovana, niti zbog toga što na bilo kom nivou menja idejni predznak filma, već naprosto zato što je neuverljiva i što iskoračuje previše iz te vrlo fine igre istine i fikcije koju su scenarista Chris Terrio i reditelj Ben Affleck dotle uspeli da ispletu.
ARGO u tom smislu ima zaista old school postavku - milje je istinita priča, forma u kojoj se pripoveda je žanrovski film, i sve to pretenduje da na neki način iznese "istinu" o miljeu o kome govori. U dva navrata u štabu CIA, Affleck pravi isti kadar kao Pakula u ALL THE PRESIDENT'S MEN i meni je to rešenje u određenom smislu ponudilo ključ za razumevanje ovog filma. Affleckov film je na neki način film koji uzima u obzir ranije filmove ne samo kao predmet svoje priče - pošto reference na Holivud prirodno imaju značajno mesto - već i inspiraciju na nivou izraza i vrlo jasno aludira na to da će biti omaž, na barem tri nivoa - biće omaž jednom trenutku u prošlosti, jednom pogledu na film i jednom filmskom studiju a to je Warner Brothers koji je proizveo ALL THE PRESIDENT'S MEN što je vidljivo u prvom kadru kada umesto savremene inkarnacije WB štita ide ona koja je bila aktuelna u vreme dešavanja priče.
Ako bi se mogli tražiti neki subliminalni detalji vezani za očekivanja oko "oskara" onda upravo ta parafraza Pakulinog kadra ima jedno zanimljivo tumačenje koje sigurno nije tačno ali je krajnje geeky. Naime, u svom ready made omažu studiju Warner Brothers LE CLASSE AMERICAIN, Michel Hazanavicus, prošlogodišnji laureat u nekoliko navrata stavlja upravo taj Pakulin kadar menjanjući mu smisao kroz duhoviti dubbing. Ako imamo u vidu da je Hazanavicousov ARTIST stekao simpatije Akademije delom i zato što se bavi filmskom industrijom, a ARGO ide korak dalje, govori o patriotskoj ulozi Holivuda, onda se još više jača veza Affleck-Hazanavicus, dvojice reditelja koji su prijatno iznenadili javnost snimivši neočekivano zrele radove.
Milje u kome se ARGO dešava je baziran na laži. Jedan deo tog miljea je svet špijuna, političkih intriga, prerušavanja i sl. a drugi deo je svet filma koji je baziran na kosntantnoj borbi sa realnošću. U oba sveta su blef i pretvaranje, i sporadični nadljudski napori osnovna sredstva funkcionisanja, i Affleck uspeva da to fino poentira kroz svoja tri poteza - izbor istinite priče, vladanje žanrom i pametno akcentovanje poente.
Ono što je u rediteljskom smislu upravo i najznačajnija akrobacija koju Affleck uspeva da sprovede jeste to što on istovremeno rekonstruiše epohu i "istinitu priču" suptilno je gurajući u pravcu entertainmenta. U tom pogledu, ne čudi da ga sada zovu da radi filmove o superherojima, jako je teško postići taj spoj izrazitog osvrtanja na stvarnost i implementacije žanrovskih konvencija. A on baš to radi izuzetno vešto.
Do "greške" dolazi u završnoj fazi kada se neumitno mora povećati radna temperatura priče i tu Affleck vrlo inteligentno uspeva da na nivou uvođenja potrebnih elemenata sve učini uverljivim, ali ipak svojim "pametnim" rešenjem ne uspeva da prikrije činjenicu da je tahikardija u toj fazi filma ipak veštački indukovana od jedne tačke. Dakle, u toj fazi formalno ništa ne fali, ali u filmu koji je dotle uspevao da stvori osećaj "prave stvari" čak i kad je najlažniji, počinju da probijaju šavovi preterane artificijelnosti. Srećom film je umetnička forma koja po definiciji može da grešku pretvori u prednost ili da joj ponudi neki dublji smisao.
Zašto je do te greške došlo, naročitp ako imamo u vidu da je Affleck u prvom filmu GONE BABY GONE takođe imao "krizu kraja" ali ju je rešio u THE TOWN, jako je teško objasniti, ali svakako da ona spada u red onih mana koje se zapažaju kod dobrih filmova.
Uostalom, ARGO je priča koja zapravo koristi temu holivudske "laži" kako bi produkovala jednu novu, rafiniranu "laž" i možda je upravo taj završni pečat, to "iskakanje" iz harmonije svojevrsni dokaz da je holivudski oportunizam sa kojim se ARGO šali zapravo i dalje živ.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment