Pogledao sam CLOUD ATLAS Wachowskih i Tykwera. Ovaj film sam očekivao sa naročitom pažnjom, naročito jer mi se Mitchellov roman izuzetno dopao i mislim da su Wachowski i Tykwer na vrlo zanimljiv način rešili pitanje rediteljskog pristupa u odnosu na prozno delo. Naime, sam roman je baziran na šest vrlo filmičnih priča različitih žanrova koje su povezana određenim detaljima na nivou same radnje i određenom simbolikom na planu idejnosti. Međutim, svaka od njih je na nivou romana insistirala na vrhunski razvijenom žanrovskom rukopisu. CLOUD ATLAS poštuje na nivou zapleta i pristupa radnji žanrovske postulate, ali je stilski vrlo konzistentan. Dakle, žanrovske stileme su prepoznatlčjive na nivou dizajna i nekih specifičnih rešenja, ali CLOUD ATLAS deluje kao "jedan film" koji se proteže na nekoliko epoha i priča.
Zatim, sami zapleti priča iz romana su skrupulozno pojednostavljeni, a čini mi se da su neke priče nešto skraćene u odnosu na snimljeni materijal jer se javljaju neki neprimetni detalji koje čitaoci knjige prepoznaju, a u filmu nisu razvijeni. Međutim, čim su natuknuti, rekao bih da su bili i snimljeni. U principu, priče su vrlo precizno i efektno svedene, u prvi plan su izvedeni osnovni konflikti, i rekao bih da je njihova esencija u dramaturškom pogledu očuvana. U pogledu odabira materijala, CLOUD ATLAS je kao adaptacija čist kao suza.
Ono što je provokativno, sveže i drugačije u odnosu na knjigu, pa i na druge filmove jeste sam odnos prema pripovedanju. Naime, Tykwer i Wachowski ne izlažu priče jednu po jednu kao u romanu već ih daju u paralelnim tokovima koji međutim opet nisu baš ni paralelni tokovi već pre kao delovi slagalice u kojima oni nalaze paralele u pojedinim segmentima priča i semplujući delove svake od njih stvaraju celinu. To je jedna mozaična struktura koja nije nepoznata u montažnim sekvencama ali nisam do sada viđao filmove koji su u tolikim deonicama sklapali takve mozaike. Otud iako ima i punokrvnih scena, CLOUD ATLAS je sačinjen pre svega od vrlo efektnih mozaika i u tom pogledu je inovativan jer takav postupak nije u tolikoj meri i trajanju korišćen u mejnstrim filmu.
Isto tako, CLOUD ATLAS je vrlo dinamičan film i rekao bih da je uprkos svom trajanju izuzetno komunikativan. S jedne strane, zaista ga je teško etiketirati na bilo kom nivou o kom je žanru reč pa je samim tim nešto komplikovaniji njegov put do američke publike, no skromniji američki bioskopski rezultat je od starta bio deo plana i više proističe iz onoga što je teško objasniti gledaocima šta ih očekuje nego iz nezadovoljstva onim što su videli. Čini mi se da će van Amerike postići značajniji rezultat. CLOUD ATLAS je bez ikakve sumnje rizičan eksces, ali tim pre bi bilo značajno da ne bude potpuna finansijska propast. Za sada je film u Rusiji recimo imao maltene isto otvaranje kao u SAD a u Srbiji je na trećem mestu uprkos prilično tankoj distribuciji. Dakle, Wachowski i Tykwer sami po sebi, kao autori imaju snažniju reputaciju van Amerike što svemu daje jedan retro šmek jer odavno nije bilo reditelja poniklih u mejnstrimu koji su stekli takvu težinu van Amerike odnosno evropskih art-house reditelja koji su uspeli da steknu neku vrstu težine na tržištu.
Na špici je potpisano ko je režirao koje sekvence i sigurno da se otvara pitanje "ko je bolji". Međutim, film je stilski ujednačen, tako da se zaista ne može reći da je neko bolji a neko lošiji. Ipak, verovatno će se gledaoci opredeljivati po žanru "segmenata" koji im se više dopao.
Kad je o glumcima reč, jedna od tema Mitchellovog romana jeste i reinkarnacija, ali se u samoj glumačkoj podeli reinkarnacija ne ovaploćuje kroz tu vrstu rešenja, premda Hugh Grant u svakoj od priča igra negativce dok se drugi smenjuju. Ipak, jasno su podeljene priče po tome koja je čija arija i zapravo jedino Halle Berry ima dve "svoje" priče u kojima se lik na određeni način i "reinkarnirao". Pojavljivanje istih glumaca otud nema neku naročitu znakovitost ali jeste prilično kreativno rešenje pre svega u vizuelnom pogledu i daje filmu svojevrsnu dimenziju filmofilske slagalice.
Čini mi se da David Mitchell može da bude zadovoljan ovom ekranizacijom, ne samo po tome kakav je odnos prema njegovom romanu već i po tome kakav je produkcioni profil filma i kreativna ambicija. Slično njegovom romanu i CLOUD ATLAS je profilisan kao delo koje se izdvaja u ponudi i imponuje svojom stilskom zrelošću.
* * * 1/2 / * * * *
Zatim, sami zapleti priča iz romana su skrupulozno pojednostavljeni, a čini mi se da su neke priče nešto skraćene u odnosu na snimljeni materijal jer se javljaju neki neprimetni detalji koje čitaoci knjige prepoznaju, a u filmu nisu razvijeni. Međutim, čim su natuknuti, rekao bih da su bili i snimljeni. U principu, priče su vrlo precizno i efektno svedene, u prvi plan su izvedeni osnovni konflikti, i rekao bih da je njihova esencija u dramaturškom pogledu očuvana. U pogledu odabira materijala, CLOUD ATLAS je kao adaptacija čist kao suza.
Ono što je provokativno, sveže i drugačije u odnosu na knjigu, pa i na druge filmove jeste sam odnos prema pripovedanju. Naime, Tykwer i Wachowski ne izlažu priče jednu po jednu kao u romanu već ih daju u paralelnim tokovima koji međutim opet nisu baš ni paralelni tokovi već pre kao delovi slagalice u kojima oni nalaze paralele u pojedinim segmentima priča i semplujući delove svake od njih stvaraju celinu. To je jedna mozaična struktura koja nije nepoznata u montažnim sekvencama ali nisam do sada viđao filmove koji su u tolikim deonicama sklapali takve mozaike. Otud iako ima i punokrvnih scena, CLOUD ATLAS je sačinjen pre svega od vrlo efektnih mozaika i u tom pogledu je inovativan jer takav postupak nije u tolikoj meri i trajanju korišćen u mejnstrim filmu.
Isto tako, CLOUD ATLAS je vrlo dinamičan film i rekao bih da je uprkos svom trajanju izuzetno komunikativan. S jedne strane, zaista ga je teško etiketirati na bilo kom nivou o kom je žanru reč pa je samim tim nešto komplikovaniji njegov put do američke publike, no skromniji američki bioskopski rezultat je od starta bio deo plana i više proističe iz onoga što je teško objasniti gledaocima šta ih očekuje nego iz nezadovoljstva onim što su videli. Čini mi se da će van Amerike postići značajniji rezultat. CLOUD ATLAS je bez ikakve sumnje rizičan eksces, ali tim pre bi bilo značajno da ne bude potpuna finansijska propast. Za sada je film u Rusiji recimo imao maltene isto otvaranje kao u SAD a u Srbiji je na trećem mestu uprkos prilično tankoj distribuciji. Dakle, Wachowski i Tykwer sami po sebi, kao autori imaju snažniju reputaciju van Amerike što svemu daje jedan retro šmek jer odavno nije bilo reditelja poniklih u mejnstrimu koji su stekli takvu težinu van Amerike odnosno evropskih art-house reditelja koji su uspeli da steknu neku vrstu težine na tržištu.
Na špici je potpisano ko je režirao koje sekvence i sigurno da se otvara pitanje "ko je bolji". Međutim, film je stilski ujednačen, tako da se zaista ne može reći da je neko bolji a neko lošiji. Ipak, verovatno će se gledaoci opredeljivati po žanru "segmenata" koji im se više dopao.
Kad je o glumcima reč, jedna od tema Mitchellovog romana jeste i reinkarnacija, ali se u samoj glumačkoj podeli reinkarnacija ne ovaploćuje kroz tu vrstu rešenja, premda Hugh Grant u svakoj od priča igra negativce dok se drugi smenjuju. Ipak, jasno su podeljene priče po tome koja je čija arija i zapravo jedino Halle Berry ima dve "svoje" priče u kojima se lik na određeni način i "reinkarnirao". Pojavljivanje istih glumaca otud nema neku naročitu znakovitost ali jeste prilično kreativno rešenje pre svega u vizuelnom pogledu i daje filmu svojevrsnu dimenziju filmofilske slagalice.
Čini mi se da David Mitchell može da bude zadovoljan ovom ekranizacijom, ne samo po tome kakav je odnos prema njegovom romanu već i po tome kakav je produkcioni profil filma i kreativna ambicija. Slično njegovom romanu i CLOUD ATLAS je profilisan kao delo koje se izdvaja u ponudi i imponuje svojom stilskom zrelošću.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment