Pogledao sam WARRIOR Gavina O`Connora, borilacki film koji uspeva da profunkcionise uprkos brojnim nedostacima i nekonzistentnostima. Pre svega, WARRIOR se nadovezuje na tradiciju indie borilackog filma koje reprezentuju RED BELT, WRESTLER i FIGHTER, ali u sebi ima ponajvise ROCKY atmosfere od sva cetiri i na kraju, uprkos svim indie potezima skrece apsolutno u pravcu katarzicnog borilackog mejnstrima.
Moramo imati na umu da je MMA ocigledno novi boks i da ce na filmu sve vise preuzimati funkciju koju je boks imao u starijim filmovima. I ne samo to, reklo bi se da je MMA postao svojevrsni etalon za cvrstinu medju savremenim holivudskim macoima - Soderbergh je zvao Ginu Carano da mu glumi u filmu, Mamet pokazuje ogromno interesovanje za tu temu, Gosling sprema film sa Refnom o borbama na Tajlandu a Tom Hardy i Joel Edgerton su se satrli od tuce i treninga u WARRIORu.
Intrigantna je ta transformacija forme koja se javlja u novoj generaciji broilackih filmova. Dok je WRESTLER bio krajnje raspolucen tim spojem sentimentalnog i naivnog sportskog filma na papiru i iyuyetno pretencioznog rediteljskog postupka, sto ce biti svojstvo i sledeceg filma Darrena Aronofskog, kod Gavina O`Connora taj spoj funkcionise znatno bolje, mada ne i perfektno.
U svetu u kome je nastao prvi ROCKY, to je bio film koji je bio nominovan za oskare u ozbiljnim kategorijama, a danas WARRIOR pretenduje na nagrade, na postovanje, i to mora da stekne i citavim deonicama koje asociraju na bajat oskarovski materijal. S druge strane, cini se da je pretvaranje B-filma u okosnicu mejnstrima postalo toliko da film mora da naglasi svoje likove odredjenim indie postupcima ne bi li sugerisao publici da ga shvati ozbiljno.
Ruku na srce, Gavin O`Connor jeste druga liga indie reditelja sa mejnstrim pretenzijama i spada u red onih koji imaju ambiciju da Holivud vrate ozbiljnim storytelling korenima. U PRIDE AND GLORY Gavin O`Connor je pokusao da kroz jednu bajatu krimi pricu ponudi vivisekciju jednog drustvenog sloja kakvu je nudio americki film sedamdesetih ali na kraju u tome nije uspeo jer taj film naprosto nije bio dovoljno zanimljiv. WARRIOR jeste dovoljno zanimljiv, ali pored te stilske neuravnotezenosti gde se nezgrapno spajaju indie senzibilitet i sentimentalna melodrama, on ima i jedan sustinski ideoloski problem.
Naime, WARRIOR je film o blue collar momcima koji sa punim ubedjenjem smatraju da se mogu na ovaj ili onaj nacin ostvariti kroz MMA. Medjutim, WARRIOR je istovremeno i film za te momke. Dakle, on je samo delimicino prikaz tog sveta a u velikoj meri je film pravljen i po meri tog sveta.
U ideoloskom smislu, WARRIOR takodje iznenadjujuce podilazi desnim stremljenjima americkih marginalaca, mada ruku na srce, on vise prikazuje njihovu kulturu bez komentara nego sto je slavi. To je potpuno legitimna ideoloska koncepcija i nemam nista protiv ali sama po sebi je protivna indie estetici koja ipak definise ovaj rad. Otud, ne bi me zacudilo da je indie predznak pre svega bio produkcioni manevar a ne istinsko autorsko opredeljenje.
Naravno, mnoga velika dela su nastajala sa takvim namerama, prosle godine smo imali izvanredni Affleckov THE TOWN, a WARRIOR nije film na tom nivou.
Pa ipak, ono sto WARRIOR jeste sasvim je dovoljno da ga preporuci. Pre svega, ono gde je Gavin O`Connor slab jeste forma ali Hardy, Edgerton i Nolte to nadoknadjuju u glumi. Oni su stvarno ozbiljno prisustvo u kadru i svoje uloge igraju sa punim ubedjenjem. Edgertonov lik je na granici neuverljivosti ali su zato Hardy i Nolte savrseni i njihovi likovi su uverljivije postavljeni sto daje opravdanje za njihovo metodsko igranje.
Kad je rec o samim borbama, WARRIOR prolazi kroz citav dijapazon emocija, ukljucujuci i onu iz ROCKY IV kada se nepobedivi ruski borac Koba a JJ Perry je zaista napravio izvanrednu koreografiju koja ga cini punopravnim koautorom filma. Inace, JJ je jedan od gurua velikog upliva MMA boraca u DTV film i on je dosta zasluzan za njihov konacni proboj i u mejnstrim. Nekoliko MMA vedeta se mogu videti u manjim ulogama u WARRIORu.
WARRIOR je film koji svojim trajanjem i slobodom koju sebi uzima Gavin O`Connor pokazuje velike ambicije. Rec je o filmu koji nije dorastao tim ambicijama ali je dovoljno emotivan, naivan u jednom zdravom - muskom - smislu da na kraju sve to deluje u redu.
* * * / * * * *
Moramo imati na umu da je MMA ocigledno novi boks i da ce na filmu sve vise preuzimati funkciju koju je boks imao u starijim filmovima. I ne samo to, reklo bi se da je MMA postao svojevrsni etalon za cvrstinu medju savremenim holivudskim macoima - Soderbergh je zvao Ginu Carano da mu glumi u filmu, Mamet pokazuje ogromno interesovanje za tu temu, Gosling sprema film sa Refnom o borbama na Tajlandu a Tom Hardy i Joel Edgerton su se satrli od tuce i treninga u WARRIORu.
Intrigantna je ta transformacija forme koja se javlja u novoj generaciji broilackih filmova. Dok je WRESTLER bio krajnje raspolucen tim spojem sentimentalnog i naivnog sportskog filma na papiru i iyuyetno pretencioznog rediteljskog postupka, sto ce biti svojstvo i sledeceg filma Darrena Aronofskog, kod Gavina O`Connora taj spoj funkcionise znatno bolje, mada ne i perfektno.
U svetu u kome je nastao prvi ROCKY, to je bio film koji je bio nominovan za oskare u ozbiljnim kategorijama, a danas WARRIOR pretenduje na nagrade, na postovanje, i to mora da stekne i citavim deonicama koje asociraju na bajat oskarovski materijal. S druge strane, cini se da je pretvaranje B-filma u okosnicu mejnstrima postalo toliko da film mora da naglasi svoje likove odredjenim indie postupcima ne bi li sugerisao publici da ga shvati ozbiljno.
Ruku na srce, Gavin O`Connor jeste druga liga indie reditelja sa mejnstrim pretenzijama i spada u red onih koji imaju ambiciju da Holivud vrate ozbiljnim storytelling korenima. U PRIDE AND GLORY Gavin O`Connor je pokusao da kroz jednu bajatu krimi pricu ponudi vivisekciju jednog drustvenog sloja kakvu je nudio americki film sedamdesetih ali na kraju u tome nije uspeo jer taj film naprosto nije bio dovoljno zanimljiv. WARRIOR jeste dovoljno zanimljiv, ali pored te stilske neuravnotezenosti gde se nezgrapno spajaju indie senzibilitet i sentimentalna melodrama, on ima i jedan sustinski ideoloski problem.
Naime, WARRIOR je film o blue collar momcima koji sa punim ubedjenjem smatraju da se mogu na ovaj ili onaj nacin ostvariti kroz MMA. Medjutim, WARRIOR je istovremeno i film za te momke. Dakle, on je samo delimicino prikaz tog sveta a u velikoj meri je film pravljen i po meri tog sveta.
U ideoloskom smislu, WARRIOR takodje iznenadjujuce podilazi desnim stremljenjima americkih marginalaca, mada ruku na srce, on vise prikazuje njihovu kulturu bez komentara nego sto je slavi. To je potpuno legitimna ideoloska koncepcija i nemam nista protiv ali sama po sebi je protivna indie estetici koja ipak definise ovaj rad. Otud, ne bi me zacudilo da je indie predznak pre svega bio produkcioni manevar a ne istinsko autorsko opredeljenje.
Naravno, mnoga velika dela su nastajala sa takvim namerama, prosle godine smo imali izvanredni Affleckov THE TOWN, a WARRIOR nije film na tom nivou.
Pa ipak, ono sto WARRIOR jeste sasvim je dovoljno da ga preporuci. Pre svega, ono gde je Gavin O`Connor slab jeste forma ali Hardy, Edgerton i Nolte to nadoknadjuju u glumi. Oni su stvarno ozbiljno prisustvo u kadru i svoje uloge igraju sa punim ubedjenjem. Edgertonov lik je na granici neuverljivosti ali su zato Hardy i Nolte savrseni i njihovi likovi su uverljivije postavljeni sto daje opravdanje za njihovo metodsko igranje.
Kad je rec o samim borbama, WARRIOR prolazi kroz citav dijapazon emocija, ukljucujuci i onu iz ROCKY IV kada se nepobedivi ruski borac Koba a JJ Perry je zaista napravio izvanrednu koreografiju koja ga cini punopravnim koautorom filma. Inace, JJ je jedan od gurua velikog upliva MMA boraca u DTV film i on je dosta zasluzan za njihov konacni proboj i u mejnstrim. Nekoliko MMA vedeta se mogu videti u manjim ulogama u WARRIORu.
WARRIOR je film koji svojim trajanjem i slobodom koju sebi uzima Gavin O`Connor pokazuje velike ambicije. Rec je o filmu koji nije dorastao tim ambicijama ali je dovoljno emotivan, naivan u jednom zdravom - muskom - smislu da na kraju sve to deluje u redu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment