Pošto sam osvedočeni prijatelj porodice Mann, može mi se spočitati da sam pristrasan prema rediteljskom debiju Michaelove ćerke Ami Canaan ali ja ipak mislim da je TEXAS KILLING FIELDS jedan od nepravedno oklevetanih filmova godine. Ruku na srce, možda stavljanje u program venecijanskog festivala nije bilo baš zasluženo, ne zato što Venecija inače pušta nego bolje nego zato što ovo nije film koji po svojim kvalitetima predstavlja sam vrhunac onoga što američki film danas nudi, ali s druge strane, nije zaslužio ni da ima tako negativne kritike, i tako neupadljiv izlazak u bioskope.
TEXAS KILLING FIELDS je dosta oslonjen, između ostalog i na zaostavštinu Michaela Manna, na seriozne filmove o policajcima bazirane delimično ili u celosti na istinitim događajima, ali opet i sa očuvanom herojskom aurom, bez degradacije kojoj su mnoge istinite priče sklone.
U tom smislu, Ami Canaan Mann stvara zanimljiv hibrid - njen film vizuelno dosta podseća na FRIDAY NIGHT LIGHTS sa autentičnim lokacijama, živopisnom atmosferom - od oca preuzima autentične face u kadru i fetišizaciju muškaraca sa pištoljima.
Ono što se ispostavlja kao ključni problem jeste scenario ex-DEA operativca Dona Ferraronea, koji je inače važio za KLJUČNI adut ovog projekta i scenario oko kog su se otimali reditelji poput Danny Boylea, a zapravo ovaj aspekt filma nije ništa naročito. Ako imamo u vidu da je Ferrarone jedan od producenata i da je sam potpisan kao scenarista, gotovo je sigurno da na nivou scenarija ništa nije menjano, i tim pre je nejasno šta su svi ti ljudi videli u tom tekstu. Pre Boylea i sam tata Mann je hteo da snima ovaj film.
U tom smislu, rekao bih da je glavni adut filma pre svega režija Ami Canaan Mann a da je osnovni teg koji gura sve ka osrednjosti baš Ferraroneov skript.
Fotografija Stuarta Dryburgha, Britanca koji radi sa Mannovima (sa tatom radi na seriji LUCK) je živopisna, u FRIDAY NIGHT LIGHTS ključu, sa dobrom estetizacijom ružnih ambijenata. Ipak, možda baš zbog manjeg budžeta, scenarija koji nije senzacionalan i tog FNL vajba, TEXAS KILLING FIELDS vuče pomalo na TV utisak, ali što se mene tiče evocira ono najbolje što televizija nudi. Inače, Ami Canaan je overila Teksas režirajući jednu epizodu FNL.
Na planu nervoze junaka i glumačke igre, TEXAS KILLING FIELDS podseća i na Mannovu policijsku seriju ROBBERY HOMICIDE DIVISION koja je doduše radikalnija u upotrebi digitalne tehnologije.
Par policajaca koje igraju Sam Worthington i Jeffrey Dean Morgan je duboko ukorenjen u klišee ali srećom njih dvojica to igraju sa punim ubeđenjem. Jessica Chastain, Chloe Moretz i Stephen Graham naravno bez problema sprovode ono što treba i daju filmu touch of class.
Uprkos neupečatljivosti scenarija, TEXAS KILLING FIELDS mi je legao kao prilično tvrd, mišićav pandurski film, sa prihvatljivim TV vajbom.
Kao što je Mann pomogao Peter Bergu da se plasira kao reditelj blokbastera sa KINGDOMom i HANCOCKom, tako je sada Berg kroz svoj FNL uticaj postao Mann novog milenijuma, i stvari očigledno ostaju u porodici.
Nadam se da loš odjek TEXAS KILLING FIELDSa neće omesti Ami Canaan u daljem radu.
* * * / * * * *
TEXAS KILLING FIELDS je dosta oslonjen, između ostalog i na zaostavštinu Michaela Manna, na seriozne filmove o policajcima bazirane delimično ili u celosti na istinitim događajima, ali opet i sa očuvanom herojskom aurom, bez degradacije kojoj su mnoge istinite priče sklone.
U tom smislu, Ami Canaan Mann stvara zanimljiv hibrid - njen film vizuelno dosta podseća na FRIDAY NIGHT LIGHTS sa autentičnim lokacijama, živopisnom atmosferom - od oca preuzima autentične face u kadru i fetišizaciju muškaraca sa pištoljima.
Ono što se ispostavlja kao ključni problem jeste scenario ex-DEA operativca Dona Ferraronea, koji je inače važio za KLJUČNI adut ovog projekta i scenario oko kog su se otimali reditelji poput Danny Boylea, a zapravo ovaj aspekt filma nije ništa naročito. Ako imamo u vidu da je Ferrarone jedan od producenata i da je sam potpisan kao scenarista, gotovo je sigurno da na nivou scenarija ništa nije menjano, i tim pre je nejasno šta su svi ti ljudi videli u tom tekstu. Pre Boylea i sam tata Mann je hteo da snima ovaj film.
U tom smislu, rekao bih da je glavni adut filma pre svega režija Ami Canaan Mann a da je osnovni teg koji gura sve ka osrednjosti baš Ferraroneov skript.
Fotografija Stuarta Dryburgha, Britanca koji radi sa Mannovima (sa tatom radi na seriji LUCK) je živopisna, u FRIDAY NIGHT LIGHTS ključu, sa dobrom estetizacijom ružnih ambijenata. Ipak, možda baš zbog manjeg budžeta, scenarija koji nije senzacionalan i tog FNL vajba, TEXAS KILLING FIELDS vuče pomalo na TV utisak, ali što se mene tiče evocira ono najbolje što televizija nudi. Inače, Ami Canaan je overila Teksas režirajući jednu epizodu FNL.
Na planu nervoze junaka i glumačke igre, TEXAS KILLING FIELDS podseća i na Mannovu policijsku seriju ROBBERY HOMICIDE DIVISION koja je doduše radikalnija u upotrebi digitalne tehnologije.
Par policajaca koje igraju Sam Worthington i Jeffrey Dean Morgan je duboko ukorenjen u klišee ali srećom njih dvojica to igraju sa punim ubeđenjem. Jessica Chastain, Chloe Moretz i Stephen Graham naravno bez problema sprovode ono što treba i daju filmu touch of class.
Uprkos neupečatljivosti scenarija, TEXAS KILLING FIELDS mi je legao kao prilično tvrd, mišićav pandurski film, sa prihvatljivim TV vajbom.
Kao što je Mann pomogao Peter Bergu da se plasira kao reditelj blokbastera sa KINGDOMom i HANCOCKom, tako je sada Berg kroz svoj FNL uticaj postao Mann novog milenijuma, i stvari očigledno ostaju u porodici.
Nadam se da loš odjek TEXAS KILLING FIELDSa neće omesti Ami Canaan u daljem radu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment