Pogledao sam TOWER HEIST Bretta Ratnera koji upravo ovih dana prolazi kroz pakao zbog zbilja besmislene izjave, povlačeći sa sobom i Eddie Murphyja i to u trenutku kada je Eddie krenuo uzlaznom putanjom. TOWER HEIST je film koji uprkos svom šarmu neće pogurati ni Bretta ni Eddieja napred. Štaviše, ovaj film više pokazuje da je Eddie moćan producent nego što ga koristi kao glumca što možda i nije loš potez ako imamo u vidu da se publika malo nahvatala straha od njegovih filmova u poslednje vreme.
TOWER HEIST je skupa i ambiciozna heist komedija na tragu OCEAN'S ELEVEN serijala koja je meni moram priznati bolja od cele te franšize ali opet i ovaj film ima u sebi nešto duboko artficijelno, neki problem sa nalaženjem žanrovskog ključa u kome će biti interpretiran, iako tom tonu sporadično uspeva da se približi.
Naime, iako podelu predvode komičari, TOWER HEIST nije komedija, međutim gledaoci provedu priličnu minutažu čudeći se zašto film nije smešan. Kad se negde konstatuje da film nije smešan pošto nije komedija, nastupe pasaži u kojima su scene rediteljski postavljene kao u komediji, sa glumačkim bravurama i gegovima u centru pažnje, i posle toga gledalac opet ne zna da li baš gleda heist film ili je to ipak komedija.
Film je vrlo ozbiljno realizovan. Skor Christophe Becka je izvanredan i funkcionisao bi kao školski primer cool funky scorea iz najboljih dana, film je snimao Dante Spinotti, glumci su odlični, scenario je na nivou dijaloga vrlo vispren, ali nekako izmiče taj kohezivni faktor koji bi sve to spojio u jednu uspešnu celinu. A opet za film se ne može reći da nije koherentan i da mu je to ključni problem.
Naprosto reklo bi se da je film negde na putu do realizacije izgubio svoju supstancu, da je postao preopterećen ogromnom količinom ideja i da je na kraju postao jedan čudni mutant sa rediteljem kojii to ne može da istera. Jako je teško reći koji bi to film bio uzor uspešnog kombinovanja ovih žanrova, recimo Soderberghov OUT OF SIGHT, ali i taj film iako se u sebi ima i obilje ideja i formalnih trikova, ipak daje prostora da se osnovne zamisli razviju.
TOWER HEIST ima inflaciju ideja i onda ni na jednoj ne istraje, pa na kraju imamo heist film u kome recimo nije jasno šta je uloga pojedinih članova ekipe, šta im je specijalnost i zašto su uopšte tu.
U obilju teške glumačke artiljerije, na kraju kao scene stealer javlja se Gabourey Sidibe, debeljuca iz PRECIOUS, ali to nije neočekivano jer Stiller, Murphy, Casey Affleck i Broderick ravnopravno raspoređuju prilike. Ako tome dodamo da se Eddie uključi tek na pola u celu priču, onda je ovo dosta ravnomeran showcase za sve njih.
O inflaciji ideja i tome da mnoge nisu razvijene najbolje govori činjenica da Stillerov lik ima romantic subplot sa policajkom koju igra Tea Leoni i da se posle dosta solidnog i duhovitog početka tog odnosa sa tom poprilično temeljnom dimenzijom filma ništa ne desi, što je potpuno neverovatno ako imamo u vidu žanr.
Scenario su pisali Ted Griffin i Jeff Nathanson. Ja sam veliki Griffinov fan i kad sam bio klinac on je bio baš bitan tip. Danas je njegova zvezda potamnela, ali se prošle godine vratio sa izvanrednom serijom TERRIERS, i u slučaju ovog filma ne deli tek tako potpis sa Nathansonom, poznatim po saradnjama sa Spielbergom. Dakle, na scenariju su se dešavale krupne izmene čim su dva ovakva teškaša radila i verovatno je tu negde i došlo do pomenutog gubitka supstance.
Ako imamo u vidu da je TOWER HEIST prvobitno planiran kao crnački All Star heist film u kome crnci pljačkaju belce, moguće je da su se razne promene desile na putu od filma sa akcentom na rasi do priče sa akcentom na klasi i ekonomskom slomu.
* * 1/2 / * * * *
TOWER HEIST je skupa i ambiciozna heist komedija na tragu OCEAN'S ELEVEN serijala koja je meni moram priznati bolja od cele te franšize ali opet i ovaj film ima u sebi nešto duboko artficijelno, neki problem sa nalaženjem žanrovskog ključa u kome će biti interpretiran, iako tom tonu sporadično uspeva da se približi.
Naime, iako podelu predvode komičari, TOWER HEIST nije komedija, međutim gledaoci provedu priličnu minutažu čudeći se zašto film nije smešan. Kad se negde konstatuje da film nije smešan pošto nije komedija, nastupe pasaži u kojima su scene rediteljski postavljene kao u komediji, sa glumačkim bravurama i gegovima u centru pažnje, i posle toga gledalac opet ne zna da li baš gleda heist film ili je to ipak komedija.
Film je vrlo ozbiljno realizovan. Skor Christophe Becka je izvanredan i funkcionisao bi kao školski primer cool funky scorea iz najboljih dana, film je snimao Dante Spinotti, glumci su odlični, scenario je na nivou dijaloga vrlo vispren, ali nekako izmiče taj kohezivni faktor koji bi sve to spojio u jednu uspešnu celinu. A opet za film se ne može reći da nije koherentan i da mu je to ključni problem.
Naprosto reklo bi se da je film negde na putu do realizacije izgubio svoju supstancu, da je postao preopterećen ogromnom količinom ideja i da je na kraju postao jedan čudni mutant sa rediteljem kojii to ne može da istera. Jako je teško reći koji bi to film bio uzor uspešnog kombinovanja ovih žanrova, recimo Soderberghov OUT OF SIGHT, ali i taj film iako se u sebi ima i obilje ideja i formalnih trikova, ipak daje prostora da se osnovne zamisli razviju.
TOWER HEIST ima inflaciju ideja i onda ni na jednoj ne istraje, pa na kraju imamo heist film u kome recimo nije jasno šta je uloga pojedinih članova ekipe, šta im je specijalnost i zašto su uopšte tu.
U obilju teške glumačke artiljerije, na kraju kao scene stealer javlja se Gabourey Sidibe, debeljuca iz PRECIOUS, ali to nije neočekivano jer Stiller, Murphy, Casey Affleck i Broderick ravnopravno raspoređuju prilike. Ako tome dodamo da se Eddie uključi tek na pola u celu priču, onda je ovo dosta ravnomeran showcase za sve njih.
O inflaciji ideja i tome da mnoge nisu razvijene najbolje govori činjenica da Stillerov lik ima romantic subplot sa policajkom koju igra Tea Leoni i da se posle dosta solidnog i duhovitog početka tog odnosa sa tom poprilično temeljnom dimenzijom filma ništa ne desi, što je potpuno neverovatno ako imamo u vidu žanr.
Scenario su pisali Ted Griffin i Jeff Nathanson. Ja sam veliki Griffinov fan i kad sam bio klinac on je bio baš bitan tip. Danas je njegova zvezda potamnela, ali se prošle godine vratio sa izvanrednom serijom TERRIERS, i u slučaju ovog filma ne deli tek tako potpis sa Nathansonom, poznatim po saradnjama sa Spielbergom. Dakle, na scenariju su se dešavale krupne izmene čim su dva ovakva teškaša radila i verovatno je tu negde i došlo do pomenutog gubitka supstance.
Ako imamo u vidu da je TOWER HEIST prvobitno planiran kao crnački All Star heist film u kome crnci pljačkaju belce, moguće je da su se razne promene desile na putu od filma sa akcentom na rasi do priče sa akcentom na klasi i ekonomskom slomu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment