Pogledao sam rimejk vrlo intrigantnog izraelskog trilera HA-HOV koji je vapio za holivudskom adaptacijom i proširenjem. I zbilja, THE DEBT Johna Maddena koji su napisali Matthew Vaughn, Jane Goldman i Peter Straughan je u svakom smislu bogatiji film od HA-HOV. Vaughn i Goldmanova su ove godine imali X-MEN FIRST CLASS tako da je THE DEBT uslovno rečeno i dalje deo te teme posleratne odmazde, a Straughan je jedan od adaptatora Le Carreovog TINKER TAILOR SOLDIER SPY, dakle ovo je ekipa koja zna posao.
Njihova osnovna intervencija u odnosu na izraelski izvornik je to što akciju u prošlosti ne tretira kao flešbek već kao pripovedačku okosnicu filma, dočim je akcija u sadašnjosti koja je takođe napeta mahom stavljena u drugi plan. Otud je pomeren fokus više na Jessicu Chastain nego na Helen Mirren i ljudi poput Mehmeta moraju malo sačekaju trenutak kada GILF uzima stvari u svoje ruke. Inače, kad smo već kod toga pretvaranje Jessice Chastain u Helen Mirren je kao obrnuta situacija starenja iz ONCE UPON A TIME IN AMERICA. Dakle, one su priličan mismatch.
No, HA-HOV je imao tu interesantnu dimenziju starih kadrova koji se vraćaju u akciju i suspense je praktično postaojao u samo u tom sadašnjem delu. U THE DEBT suspense postoji u oba dela i čini mi se da može biti prilično efektan nekome ko nije gledao izraelski film. Meni, pak posle gledanja oba filma (premda zaista ne mislim da je HA-HOV koji je suštinski došao do neke naročito široke publike) THE DEBT deluje kao da je mogao da detaljnije uđe u tu dimenziju matorih penzionisanih MOSSADovaca koji odlučuju da napuste udobnost mirovine i ponovo stupe u akciju. Ovde ima tek nagoveštaja te vrlo specifične odluke i njene pregnantnosti ali ne u dovoljnoj meri da bi se to moglo prepoznati kao značajan motiv.
S druge strane, odnosi među operativcima u prošlosti su razrađeni do detalja i u pojedinim momentima, THE DEBT mora da balansira između atmosfere MUNICHa i MIRISA KIŠE NA... hm... GOLANU? Dakle, Madden je dobio zadatak da napravi bigtime ljubavni zaplet uporedo sa trilerskim i to je manje-više solidno uradio, naročito ako imamo u vidu da Sam Worthington nema odlučnosti sa Jessicom Chastain (koja mu igra bivšu suprugu u TEXAS KILLING FIELDS) ali zato kad postane Ciaran Hinds hoće da ostari zajedno sa Helen Mirren.
Vaughnov saradnik iz britanske faze Ben Davis je slikao film, i THE DEBT nudi jako atmosferičnu i ubedljivu rekonstrukciju raznih lokacija na kojima se priča dešava. Madden je pravi izbor za reditelja jer spaja britansku veštinu u radu sa glumcima i vođenju priče sa solidnom pristupom napetosti i akciji. S druge strane, mislim da bi neko kao Roger Michell možda napravio neke bravuroznije scene ali Maddenu se nema šta zameriti.
THE DEBT je kvalitetan film ali ja ipak nisam uspeo da se otmem konstantnom upoređivanju sa HA-HOV, dakle gledanje izraelskog izvornika me je hendikepiralo. Kada bih morao da biram između ova dva, uprkos autentičnostiu izraelskog filma, ipak mislim da je bolje gledati rimejk jer ostaje manje-više veran izvornoj priči a po nivou izrade je neuporedivo snažniji.
* * * / * * * *
Njihova osnovna intervencija u odnosu na izraelski izvornik je to što akciju u prošlosti ne tretira kao flešbek već kao pripovedačku okosnicu filma, dočim je akcija u sadašnjosti koja je takođe napeta mahom stavljena u drugi plan. Otud je pomeren fokus više na Jessicu Chastain nego na Helen Mirren i ljudi poput Mehmeta moraju malo sačekaju trenutak kada GILF uzima stvari u svoje ruke. Inače, kad smo već kod toga pretvaranje Jessice Chastain u Helen Mirren je kao obrnuta situacija starenja iz ONCE UPON A TIME IN AMERICA. Dakle, one su priličan mismatch.
No, HA-HOV je imao tu interesantnu dimenziju starih kadrova koji se vraćaju u akciju i suspense je praktično postaojao u samo u tom sadašnjem delu. U THE DEBT suspense postoji u oba dela i čini mi se da može biti prilično efektan nekome ko nije gledao izraelski film. Meni, pak posle gledanja oba filma (premda zaista ne mislim da je HA-HOV koji je suštinski došao do neke naročito široke publike) THE DEBT deluje kao da je mogao da detaljnije uđe u tu dimenziju matorih penzionisanih MOSSADovaca koji odlučuju da napuste udobnost mirovine i ponovo stupe u akciju. Ovde ima tek nagoveštaja te vrlo specifične odluke i njene pregnantnosti ali ne u dovoljnoj meri da bi se to moglo prepoznati kao značajan motiv.
S druge strane, odnosi među operativcima u prošlosti su razrađeni do detalja i u pojedinim momentima, THE DEBT mora da balansira između atmosfere MUNICHa i MIRISA KIŠE NA... hm... GOLANU? Dakle, Madden je dobio zadatak da napravi bigtime ljubavni zaplet uporedo sa trilerskim i to je manje-više solidno uradio, naročito ako imamo u vidu da Sam Worthington nema odlučnosti sa Jessicom Chastain (koja mu igra bivšu suprugu u TEXAS KILLING FIELDS) ali zato kad postane Ciaran Hinds hoće da ostari zajedno sa Helen Mirren.
Vaughnov saradnik iz britanske faze Ben Davis je slikao film, i THE DEBT nudi jako atmosferičnu i ubedljivu rekonstrukciju raznih lokacija na kojima se priča dešava. Madden je pravi izbor za reditelja jer spaja britansku veštinu u radu sa glumcima i vođenju priče sa solidnom pristupom napetosti i akciji. S druge strane, mislim da bi neko kao Roger Michell možda napravio neke bravuroznije scene ali Maddenu se nema šta zameriti.
THE DEBT je kvalitetan film ali ja ipak nisam uspeo da se otmem konstantnom upoređivanju sa HA-HOV, dakle gledanje izraelskog izvornika me je hendikepiralo. Kada bih morao da biram između ova dva, uprkos autentičnostiu izraelskog filma, ipak mislim da je bolje gledati rimejk jer ostaje manje-više veran izvornoj priči a po nivou izrade je neuporedivo snažniji.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment