Pogledao sam film ROMA VIOLENTA Marino Girolamija, reditelja čije je najznačajnije ostvarenje u istoriji filma to što je napravio Enza Castellarija. Ovaj film snimio je u svojoj 61. godini i bez ikakve sumnje, sa oxca je dosta talenta prešlo na sina. Dok je Enzo radio kanonske bitne polizioteschije sa Francom Nerom, otac u ovom filmu režira Francovog dvojnika Maurizio Merlija, u priči koja je svojstvena italijanskom policijskom filmu.
Ponovo imamo glavnog junaka policajca koji je nezadovoljan sistemom jer je sud nesposoban da osudi počiniocenajtežih dela, i svoju nesposobnost da razdvoji pravdu od zakona počinje da ispoljava kroz vigilante akcije, prvo ubijajući zločince na zadatku a potom i pridružujući se grupi građana koji su nekada u životu bili žrtve nekažnjenog zločina i sada se organizovano posvećuju istrebljivanju kriminala na rimskim pločnicima.
ROMA VIOLENTA je u tom smislu parafraza brojnih američkih filmova o samoorganizovanju građana protiv kriminalaca, a pošto je policajac umešan u to, oseća se i eho MAGNUM FORCEa Teda Posta iz 1973. godine.
Girolamijev film donosi hammy glumu i heavyhanded melodramu kao osnov za zaplet a akcija je nasilna, efikasna i kao što je svojstveno italijanskom policijskom filmu puna odličnih automobilskih potera. Ono u čemu su Italijani iz ovog perioda generalno slabi jeste stuntwork u tučama pa u tom smislu Girolami nije izuzetak.
Scenario je dosta epizodičan i slabo je strukturiran jer se razočarani policajac tek duboko u drugoj polovini filma pridružuje vigilante grupi a na nivou celog filma ne postoji glavni negativac koga policajac progoni, a reklo bi se i da su likovi svih prekršilaca zapravo dosta slični i mogu se pomešati.
Dakle, VIOLENTA ROMA kao filmska celina nije skladno izgrađen. Međutim, kao exploitation film je sasvim kompetentan i efektan.
* * 1/2 / * * * *
Ponovo imamo glavnog junaka policajca koji je nezadovoljan sistemom jer je sud nesposoban da osudi počiniocenajtežih dela, i svoju nesposobnost da razdvoji pravdu od zakona počinje da ispoljava kroz vigilante akcije, prvo ubijajući zločince na zadatku a potom i pridružujući se grupi građana koji su nekada u životu bili žrtve nekažnjenog zločina i sada se organizovano posvećuju istrebljivanju kriminala na rimskim pločnicima.
ROMA VIOLENTA je u tom smislu parafraza brojnih američkih filmova o samoorganizovanju građana protiv kriminalaca, a pošto je policajac umešan u to, oseća se i eho MAGNUM FORCEa Teda Posta iz 1973. godine.
Girolamijev film donosi hammy glumu i heavyhanded melodramu kao osnov za zaplet a akcija je nasilna, efikasna i kao što je svojstveno italijanskom policijskom filmu puna odličnih automobilskih potera. Ono u čemu su Italijani iz ovog perioda generalno slabi jeste stuntwork u tučama pa u tom smislu Girolami nije izuzetak.
Scenario je dosta epizodičan i slabo je strukturiran jer se razočarani policajac tek duboko u drugoj polovini filma pridružuje vigilante grupi a na nivou celog filma ne postoji glavni negativac koga policajac progoni, a reklo bi se i da su likovi svih prekršilaca zapravo dosta slični i mogu se pomešati.
Dakle, VIOLENTA ROMA kao filmska celina nije skladno izgrađen. Međutim, kao exploitation film je sasvim kompetentan i efektan.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment